17. januar 2012.
 
U OPŠTINI OBRENOVAC MNOGO TOGA JE URAĐENO U MINULOJ GODINI, A ZA NOVOGODIŠNJI POKLON GRAĐANI SU DOBILI INFRASTUKTURNI OBJEKAT KOJI POVEZUJE SURČIN I OBRENOVAC
 
Most na Savi kao ukras na jelci
 
Žitelji opštine Obrenovac pamtiće po korisnim projektima minulu godinu. Najbolje od svega, desilo se pred kraj 2011, kada je otvoren most na Savi koji   spaja opštine Obrenovac i Surčin. Nova „ćuprija“ znatno će olakšati život ljudima sa obe strane Save, poboljšati privredne aktivnosti, skratiti vreme saobraćaja… Vozači će od Obrenovca, preko opština Obrenovac i Surčin, za pola sata moći da stignu do obilaznice oko Beograda, čime se stvaraju mogućnosti putovanja auto-putem E-75 (Subotica-Beograd-Niš). Značaj ovog mosta je neprocenjiv, o čemu svedoči i Željko Jovetić, predsednik opštine Obrenovac:
 
-Ovaj most je stajao nezavršen punih 14 godina i prezadovoljni smo što se završio. Koštao je nekih milijardu i po dinara. Sve je urađeno u rokovima i kada sve to završite, od februara do decembra, postavlja se pitanje zašto to nije moglo da se uradi 1997. ili 1998, nego 2011? Što je moralo da se čeka ovako dugo? Ali, dobro, na našu radost most je završen i u fukciji je. Ljudi sa jedne i druge obale Save se mešaju, upoznaju se i to je ono što je najvažnije, to je jedan kvalitet koji treba da uvidimo. Meni je drago što ljudi sa druge strane reke planiraju da svoju decu upišu u srednje škole u Obrenovcu. To će sigurno doprineti i boljem kvalitetu naših srednjih škola, jer kad neko dođe sa strane i kad se konkurencija napravi to znači da će i kvalitet nastave biti bolji. Već imamo i dolaske naših komšija na obrenovačke bazene, mi tamo odlazimo u restorane… Pretpostavljam da ćemo i oni i mi više koristiti reku. Priznaću da je Surčin do sada više pažnje poklanjao Savi nego mi, ali eto – ugledaćemo se na komšije pa ćemo i mi biti bolji, kaže predsednik gradske opštine Obrenovac.
 
* Otvaranjem novog mosta na Savi, Obrenovcu je sada bliži i aerodrom „Nikola Tesla“, a sada su i veće mogućnosti za razvitak poljoprivrednih delatnosti?


-Mi smo u ovom trenutku nešto bliže aerodromu nego što smo bili preko Ostružničkog mosta, ali ono što bih želeo da napomenem jeste značaj izgradnje takozvane „Sremske gazele“. Ona će omogućiti direktnu liniju od Obrenovačkog mosta do Dobanovačke petlje u dužini od dvadesetak kilometara. Kada bude dovršena „Sremska gazela“, a sada već stoje opredeljena sredstva, mislim da će novi most na Savi tek onda biti u pravoj meri korišćen i da će dobiti na značaju. Što se tiče poljoprivrede, ona jeste dominantna u opštini Obrenovac, verovatno u većoj meri nego u ostalih 16 beogradskih opština. Ovde su zastupljene ratarske kulture, pored njih tu su i stočari i ono što ovaj novi most može da donese to je, opet, ta konkurencija. Pretpostavljam da će tu možda imati veću korist sugrađani koji koriste poljoprivredne usluge, odnosno kupuju proizvode, nego sami proizvođači koji će zbog konkurencije morati možda i da snize svoje cene, što i nije tako loše za sve nas koji se ne bavimo poljoprivredom.
 
* U 2011. godini pokrenut je još jedan infrastrukturni projekat. Završeni su  radovi na Valjevskom putu, to jest na deonici dugoj skoro 30 km od Obrenovca do Uba. Šta nam možete reći o tome?
 
-Taj put je rađen pre nekoliko godina neuspešno, a sada je dovršen kvalitetno. Kada već nemamo dobru saobraćajnicu sa Beogradom, sada imamo sa Ubom, odnosno Valjevom. Put je jako brzo odrađen, od aprila do oktobra meseca, ljudi su prezadovoljni… Već smo zaboravili kako su izgledale one rupe, to je bilo strašno kako smo se vozili. Stari drum je imao karakter regionalnog puta što mu, s obzirom kakav  je  bio,  nije priličilo. Sada je to zaista druga priča.
 
* U novembru mesecu u Obrenovcu je potpisan Sporazum o zajmu vredan oko 26 milijardi dinara koji je Vlada Japana odobrila Elektroprivredi Srbije za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani „Nikola Tesla A“. Znamo da je ekološka situacija na području opštine Obrenovac bila nezavidna, međutim sada su učinjeni značajni pomaci na bolje?
 
-To je nastavak onoga što se radilo poslednjih desetak godina. Gospodin Božidar Đelić je još 2009. godine stupio u prve kontakte sa Japancima u vezi dobijanja spomenutog kredita i u tome je istrajao, što je retko u srpskoj politici. Sastao se sa tadašnjim direktorom EPS-a i predstavnicima lokalne samopurave,  čemu je prisustvovao i japanski ambassador. Kao što znamo, usledio je odlazak predsednika Srbije gospodina Borisa Tadića u Japan 2010. godine, kada je ceo kredit i odobren. Suština tog kredita je u velikoj uštedi, jer kada ga uporedite sa nekim kreditom koji bi se uzeo pod komercijalnim uslovima, ušteda iznosi oko 100 miliona evra, što je bukvalno poklon Japana Srbiji za odsumporavanje. Problem zagađenja o kojem govorimo nije lokalni nego regionalni i ovo je projekat koji nije značajan samo za Obrenovac, nego i za širu okolinu. Nažalost, gospodin Božidar Đelić ne radi ovaj posao više, ali mislim da bi trebalo da mu budemo zahvalni.
 
* Kako biste ocenili perpsektivu razvoja Obrenovca na ekonomskom planu?


-Ovo je energetski centar Srbije i od te činjenice mi ne možemo da pobegnemo i kada bi hteli. Ovde su najveći energetski objekti, koji proizvode polovinu električne energije za Srbiju i kako vreme odmiče mislim da će ti procenti samo rasti. Rezerve uglja u lazarevačkim rudnicima su takve da će ove elektrane sigurno raditi možda i više od narednih pedesetak godina, a to podrazumeva i izgradnju novih postrojenja u opštini Obrenovac. Država je poslednjih godina tražila strateškog partnera za blok „B3“ koji podrazumeva snagu od nekih 800 do 1000 megavata i tu se izbor partnera nekoliko puta menjao. Govorilo se o nemačkom RV-u, o Italijanima, sada  je aktuelna tema sa Kinezima i pretpostavljam da će to biti realizovano. Kad kažem 1000 megavata, reč  je o investiciji od nekoliko milijadri evra, što podrazumeva mnogo zaposlenih ljudi ovde, bilo da se bave samom izgradnjom te termoelektrane ili pak uslužnim delatnostima, kao pratećim aktivnostima. Sam blok, naravno, u budućnosti ne podrazumeva broj zaposlenih veći od par stotina, ali u svakom slučaju to je, verovatno, najznačajnija stvar koja će se desiti u Srbiji, a ne samo u Obrenovcu sledećih godina.
 
Zeljko-Jovetic
 
 * Koji su osnovni problemi sa kojima se suočava gradska opština Obrenovac u aktuelnom trenutku?
 
-Veliki problem je nezaposlenost, koja je jednaka onoj nezaposlenosti od pre četiri godine. Ovde je na evidenciji oko 6500 lica bez posla, što ako bismo izrazili u procentima iznosi blizu 27 posto nezaposlenih, a to je prilično veliki broj. Ako bi se po tome gledalo, onda smo možda među najnerazvijenijim beogradskim opštinama. Međutim, pošto broj nezaposlenih stagnira već nekoliko godina, reč je ipak o razlici u odnosu na ostatak Srbije, gde se broj nezaposlenih drastično povećava. Drugi problem je komunalni i reč je o napuštenim psima, kojih ima zaista mnogo na području naše opštine. To je teško razrešiti, pošto i država ne može da se izbori s tim problemom. Mi ćemo se boriti da problem prevaziđemo, a videćemo kakvi će biti rezultati. Gradimo azil za pse, koji će verovatno ličiti na one koji su napravljeni na Ubu i u Kragujevcu. Što se tiče problema sa napuštenim psima, jasno je da je potrebno uticati i na svet građana. Jer, kao što đubre na ulicama nije atmosferska padavina, nego je delo ljudskih ruku, tako i napušteni pas koji je na ulici nije voljan da se tamo nađe, nego je za tu njegovu sudbinu „zaslužan“ čovek. Uticati na svest je verovatno najteža stvar i za to treba biti strpljiv, mora da prođe nekih bar dvadesetak godina, ali mi se tu ne predajemo. Eto, recimo, napravljena je biciklistička staza u opštini Obrenovac i ja sam znao unapred da će biti ljudi koji će je koristiti kao put i neku prečicu za vožnju automobila, što se i obistinilo. Zato svi moramo biti istrajni u menjaju svesti kod građana, jer je to dugotrajan proces.  
 
 * Kako biste ocenili saradnju opštine Obrenovac sa ostalim opštinama na području grada Beograda?
 
-Najviše sarađujemo sa onima sa kojima imamo slične i srodne teme. Opština Lazarevac nam je najbliža, to je takođe opština koja se bavi energetikom i sa njima imamo najčešću saradnju. Naravno, i sa svim drugim beogradskim opštinama jako dobro sarađujemo, isto tako i sa opštinom Ub, gradom Valjevo…Sada, posle izgradnje mosta na Savi, bliži smo i sa opštinom Surčin. U svakom slučaju, zadovoljni smo ostvarenom saradnjom.
 
 * Koji su najvažniji projekti i investicije na teritoriji opštine Obrenovac predviđeni u 2012. godini? 
 
-Obrenovac je grad. On ima status gradske opštine, ali ovo je gradska opština koja ima svoj vodovod, svoj toplovod, svoju službu iznošenja smeća, uređenja grada… Jednom rečju, sve ono što ima grad Beograd ima i opština Obrenovac. Mi moramo da se pobrinemo za to da svi građani Obrenovca dobiju vodu, što nije u ovom trenutku slučaj, i verovatno je to, bar što se infrastrukture tiče, najbitnija stvar u opštini Obrenovac.
 
* Šta biste mogli da poručite građanima Obrenovca i svim Beograđanima u godini koja je pred nama?
 
 -Uzdajte se u sebe!
 
—————————–
 
 Poljoprivreda je budućnost
 
Privredne delatnosti koje dominiraju na području opštine  Obrenovac su – energetika i poljoprivreda. Kada je ovo poslednje u pitanju, predsednik opštine Obrenovac potencira značaj agrara sledećim rečima:
 
-Država je napravila značajne pomake u poljoprivrednoj delatnosti i u tom smeru treba i nastaviti. E sada, koliko smo mi kao pojedinci spremni da se iz toplih stanova bavimo nekim drugim poslom koji podrazumeva aktivnosti na selu, to je drugo pitanje. Ipak, mislim da je u poljoprivredi budućnost i na tome treba istrajati. Moramo da uradimo sve da poljoprivrednici ostanu na selu, da im pružimo svu moguću logistiku i neki komoditet koji nudi grad, a da se oni i dalje bave poljoprivredom. Podsticaj koji je prvenstvno država, a zatim i lokalna samouprava napravila u 2011. godini treba ponoviti i te ljude motivisati da nastave da se bave poljoprivredom. Ako bismo ušli u Evropsku Uniju, to bi verovatno dupliralo agrarni budžet u Srbiji i jedino na taj način naši poljoprivrednici mogu da budu konkurentni sa evropskim, a do tada država treba da se potrudi da procenat državnog budžeta koji se izdvaja za poljoprivredu bude svake godine veći.