INTERVJU  STOJAN NIKOLIĆ


Stvaramo palilulski duh
 
Opština pomaže svim svojim građanima * Palilula je najbolje mesto za investiranje * Svi zajedno moramo da se borimo za kvalitetniji život, jer ko nije pokušao taj nije ni uspeo

Palilula je najprostranija opština na području grada Beograda. U njoj se izdvajaju dva dela – jedan je smešten na desnoj obali Dunava, drugi na levoj. Prvi naginje centru grada, a drugi je ravničarski i obuhvata i jedan broj ruralnih naselja. Upravljati ovom celinom nije jednostavno i lako, a da bi građani bili zadovoljni neophodno je da se na čelu opštine nalazi čovek njima blizak, koji osluškuje njihove potrebe. Baš takav je Stojan Nikolić, predsednik Gradske opštine Palilula, koji se ljubazno odazvao našem pozivu za intervju.
 
* Kako biste opisali proteklu godinu i koji su glavni problemi sa kojima se suočava opština Palilula u aktuelnom trenutku ?
 
-Postoje dva osnovna problema u funkcionisanju opštine. Prvi je što nikada nemamo dovoljno para za naše ideje, mada moram da istaknem da se tu stanje popravilo. Drugi problem je što nemamo nadležnosti. I to je problem, čini mi se, sa svakom gradskom opštinom – ističe predsednik opštine Palilula i nastavlja:
 
-Protekla godina bila je – kako neki vole da kažu – specifična. Susretali smo razne vrste neočekivanih problema, počev od poplava do jedne situacije kada smo imali tri perioda privremenog finansiranja, što je dovelo do toga da teško možemo ceo godišnji plan da izvedemo kako smo nameravali, ili je naš plan ugrožen samim tim rokovima. Imali smo budžet za tri meseca, pa opet za tri meseca, i najzad za šest. To je bilo izazvano situacijom u gradu, jer je Privremeni organ vodio grad Beograd. Posle izbora za Grad ta se situacija sredila, ali je prosto činjenica da smo imali ta tri perioda, i to je ono što je bilo najspecifičnije za prošlu godinu. 
 
 
Plan podrške građanima
 
 
Trenutno završavamo jedan plan podrške građanima Palilule, da tako kažem. Pomažemo raznim grupacijama stanovništva, od onih najmlađih do penzionera. Čini mi se da neće ostati nijedan maloletni građanin Palilule, od 0 do 18 godina starosti, koji neće imati neku korist od toga što živi baš na Paliluli, bilo da je to finansijska pomoć roditeljima kada se rodi beba, bilo da su to paketići za decu koja idu u obdaništa, bilo da je to besplatno plivanje za sve osnovce i srednjoškolce, besplatni prijemni ispiti, besplatna letovanja za najbolje đake... Imaćemo i vrlo lepe poklone za „vukovce“, jer želimo da stimulišemo znanje.
 
Takođe brinemo i o studentima. Za njih imamo studentska putovanja po Evropi, da upoznaju razne kulture, ljude i narode, steknu nova iskustva i to prenesu na druge. Pored ostalog  pomažemo i sportske klubove, jer smo svesni koliko je bavljenje sportom i fizičkom kulturom važno za građane. Gledamo da taj sport na Paliluli bude što jevtiniji, a pri tome imamo dve ideje vodilje. Jedna je da ti ljudi vide da se isplate rad, znanje i pozitivne vrednosti, a druga stvar je da svoj deci sa Palilule omogućimo da svoje slobodno vreme mogu da utroše što kvalitetnije i da ih na taj način odvojimo od ulice. Znate, kad nekome omogućite da ide dva – tri puta nedeljno na plivanje ili da ostvari neki drugi sadržaj kroz jedan od sportskih klubova, onda ta deca troše sat-dva-tri nedeljno na neku dobru aktivnost, tu se druže, socijalizuju, imaju kontakt sa pravim vrednostima kao što je sport. Kroz sport naučite i da pobedite i da izgubite, što je dosta važno u životu. Osim toga ta deca postaju i otpornija na te pritiske sa ulice kao što su kriminalitet, narkomanija i tako dalje. 
 
Sa druge strane hoćemo da pokažemo da se ceni znanje, pa zato najbolji đaci idu na letovanje, zato „vukovci“ dobijaju poklon. Rekao bih da smo svi mi prestali dovoljno da cenimo znanje, a zapravo je sigurno da je to možda i jedini izlaz iz situacije u kojoj se nalazi naša zemlja, iz ove situacije za koju ja volim da kažem da je potpuno nepravedno nazvana krizom pošto je kriza privremeno stanje, a naši problemi su duboki i strukturni i mnogo treba da se trudimo da se to izmeni. 
 
Drago nam je što pomažemo roditeljima koji imaju malu decu, i možda i to doprinosi da Palilula ima pozitivan prirodni priraštaj, sa čime se ponosimo. Posebno je taj priraštaj izražen u naseljima na levoj obali Dunava. Ako se ima u vidu da je pomoć namenjena deci ujedno i pomoć njihovim roditeljima, onda ostaje i populacija penzionera kojima želimo da pomognemo. Mi naše najstarije sugrađane želimo da podržimo i u nekom materijalnom smislu i da im poručimo da mislimo na njih, da su nam vrlo značajni i da želimo da njihov život bude što kvalitetniji. Ponoviću  – svaki građanin Palilule treba da oseti zašto je bolje živeti na Paliluli nego možda negde drugde. Što se tiče naših penzionera, oni takođe imaju besplatno plivanje, imaju i besplatan bioskop, a trenutno radimo na tome da imaju i besplatne lekare, besplatnu obuku za rad na računaru... Po našoj statistici, mnogo penzionera ima neku dragu osobu u inostranstvu, s kojom bi mogao da komunicira lakše i jevtinije ako bi znao da koristi računar. 
 
Mnogi programi za građane se organizuju u Ustanovi kulture Palilula i moram naglasiti da je reč o verovatno jedinoj ustanovi kulture tog tipa koja je finansijski stala na noge i koja će sada od nas imati samo dve vrste pomoći. Jedna je – novac uložen u program koji ćemo raditi negde u maju, a druga - što ćemo im prebaciti određena sredstva kako bi, da ne poverujete, platili porez na profit! Ostvarili su profit i sad treba da plate porez na to. 
 
StojanNikolic
 
* Ustanova kulture Palilula može sama sebe da izdržava kroz svoje programe i sadržaje koji su komercijalne prirode ?
 
-Upravo tako. A sav taj novac koji budemo zaradili kroz Ustanovu kulture mi naravno nećemo negde slagati ili trošiti za neke druge stvari, nego će on biti vraćen u kulturu. I svi ljudi koji su uključeni u ove programe koje sam pobrojao, a praktično je to cela Palilula, u odgovarajućem trenutku će dobiti poziv od nas da dođu i prisustvuju jednom besplatnom događaju - koncertu, predstavi ili filmu, gde ćemo probati kroz to naše upoznavanje da ih uključimo u saradnju sa opštinom. Mnogo nam je važno da se stvori taj neki palilulski duh i da ljudi shvate da ako svi zajedno radimo možemo nešto i da postignemo, a da to što hoćemo da postignemo nije neka apstraktna nego konkretna stvar.
 
 
Ekonomski potencijali
 
 
* Ekonomski potencijali na Paliluli nesumnjivo postoje. Pored industrijskih imamo i poljoprivredne mogućnosti, pre svega u naseljima na levoj obali Dunava. Razvoju Palilule će doprineti i most Zemun – Borča koji je značajan za buduće investicije ?
 
-Što se tiče mosta, efekti koji su bili očekivani, ali ne sa moje strane nego od građana i ljudi koji su se bavili time, izostali su zbog neke sveopšte situacije u zemlji. Ali to ne znači da treba umanjivati značaj tog objekta. Svi su pričali o rastu cene kvadrata na levoj obali kada se taj most napravi. Naravno, to se nije desilo, ali ne zato što taj most nije dovoljno značajan i zato što on to ne donosi, nego mi se čini da bi pad cene kvadrata na levoj obali bio još veći da nema tog mosta, zato što je u sveopštoj besparici situacija takva da se jako malo ljudi odlučuje da kupi stan, praktično niko nema para da kupi stan odjedanput. 
 
Ja mislim da je Palilula možda trenutno, pre svega zbog tog mosta, ali i drugih faktora, najbolje mesto za investiranje, ali da sa gradskim vlastima zajedno treba da uradimo neke stvari da bi se to i valorizovalo. Evidentno smo opština koja se najbrže razvija, mi sada imamo investiciju u centru grada od 100.000 kvadrata, radi se o jednoj izraelskoj investiciji. A most je apsolutno na genijalnom mestu. I to je osnovna karakteristika tog mosta. Vidim da ga neki sad porede sa nekim drugim mostovima, da li je lepši, da li je bolji od Mosta na Adi i u tom smislu, ali ja smatram da to ne treba porediti. Zašto? Zato što grad Beograd može da se širi na tri područja. To je Surčinski atar, to je Podavalje i to je leva obala Dunava, gde je Podavalje samo po sebi manje konkurentno zbog imovinsko – pravnih odnosa i usitnjenosti određenih površina kako u imovinskom tako i u katastarskom smislu. Dakle, ostaje Surčinski atar i leva obala Dunava i realno je da širenje Beograda bude u tom smeru. Cela leva obala Dunava, beogradska, pripada našoj opštini. Mi smo jedina opština koja ima obe obale Dunava na svojoj teritoriji i taj most zapravo od ta dva konkurentna dela Beograda pravi jedan. I nemamo više dilemu da li će se Beograd širiti polovično na Surčinski atar ili levu obalu, nego će se širiti na oba ta prostora. 
 
Ono što je izuzetno potrebno, jeste da se što pre uz tu severnu tangentu završi urbanizam. To je veoma atraktivna lokacija, pogotovo sa tom poljoprivrednom bazom koja se zove PKB i navikama ljudi tamo da se bave poljoprivredom. Mislim da oporavak PKB-a i njegovo širenje treba da ide putem starog PKB-a. Mnoge firme su zainteresovane i za tu lokaciju, zato što su blizu sve raskrsnice, putevi koji vode kroz ovaj grad, a istovremeno mogu da budu naslonjeni i na proizvodnu bazu koja se zove PKB – IMES – FRIKOM – IMLEK i sve ostalo što postoji na levoj obali Dunava. 
 
Sa druge strane, a to je dosta važno kada su plate male, imate tu činjenicu da je na Paliluli pozitivan prirodni priraštaj. I da će praktično ispred kuće, ispred fabrika, ljudi imati zdravu sredinu i što se tiče radne snage, znači imaće verovatno iznad proseka Srbije školovanu, a ispod proseka Srbije staru radnu snagu ispred svojih firmi. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da što pre završimo urbanizam, bar uz severnu magistralnu tangentu, i da onda taj potez ne moramo da branimo od divlje gradnje i od nekih firmi kojima je potrebno da imaju prostora a koje su sitne i koje se odlučuju na takvu vrstu prekršaja da bi se širile. Umesto da se tako radi, tu treba da se dovede nekoliko ozbiljnih kompanija, a da sve ove ostale manje kompanije, to jest preduzetnici i razne sitne porodične firme, budu naslonjene na njih i da se onda to tržište „zavrti“. To treba da bude ideja, jer Palilula ima idealne potencijale uz levu obalu Dunava, uz taj novi most, uz onu zamisao koju imamo oko banje Ovče, uz to što radimo na Ada Huji, uz jako dobru, ali bolju nego u ostatku Srbije situaciju sa radnom snagom i da probamo da sve to iskoristimo. Ono što građane treba da zanima, jeste da ovo o čemu ja pričam nije kratkoročni plan, već je to plan koji treba da se ostvaruje u kontinuitetu, koji obuhvata i neku strategiju i odluku šta ćemo da imamo i gde na Paliluli kroz taj urbanizam, a s druge strane i kontinuitet u politici i u nekim, hajde da tako kažem, postupcima, odlukama koje će se donositi u narednom periodu.
 
 
Beograd - jedna celina
 
 
* Kakva je saradnja opštine Palilula sa gradskim čelnicima?

-Odlična! Nemamo nijedno otvoreno pitanje i životni problem oko koga ne sarađujemo i svuda se ta saradnja bazira na tome da zapravo i jedni i drugi sagledavamo šta je tu u interesu građana.
 
 
* Spomenuli ste smanjene nadležnosti koje imaju lokalne samouprave. Znamo da je formirana komisija koja treba da utiče na promenu Statuta grada Beograda, kako bi se dala veća ovlašćenja gradskim opštinama. Da li ste i Vi u komisiji?

-Ta komisija deluje, ali ja nisam u njoj. Ima mojih kolega koji jesu i koji zastupaju mišljenje i interese opštine, a zapravo svi zajedno zastupamo da sistem u Beogradu bude funkcionalniji. Ja sam bio u jednoj drugoj komisiji, za kriterijume za dodelu budžeta gradskim opštinama koja je, čini mi se, vrlo uspešno odradila taj posao, jer je tu cilj da se neke disproporcije između beogradskih opština lagano ispravljaju i da se novac odvojen za opštine pravednije troši. 
 
Što se tiče smanjenih nadležnosti, ja ne bih rekao da je bilo ko smanjivao nadležnosti. Ja samo mislim da je protokom vremena i rastom grada Beograda, i ako hoćete i višestranačkim sistemom koji je uveden u međuvremenu, određena situacija koja postoji na terenu potpuno zaostala, zastarela za životom i mi imamo problem da zbog tih podeljenih nadležnosti neke stvari teško možemo da izvršimo. Inače, gradske opštine uopšte nemaju status jedinice lokalne samouprave. Nemamo izvorne prihode niti možemo da utičemo na sopstvenu strukturu prihoda, ne možemo da propišemo određene takse... Onda imate situaciju da za neke državne prihode ili neke određene situacije jedini koji može da obavi posao je opština, a da zapravo opština od toga nema nikakve koristi i da onda ti poslovi vremenom kaskaju, bez da je to namera. Ja ne znam dokle je komisija stigla u ovom momentu i šta će zapravo biti sa celim njenim radom, ali čini mi se da je poenta rada te komisije da gradonačelnik da presek situacije i da ovo sadašnje stanje zapravo bude unapređeno u skladu sa životom i realnošću. Znači komisija treba da kaže: ukoliko bi ova nadležnost sa opštine prešla na grad to bi bolje funkcionisalo i ukoliko bi ova nadležnost sa grada prešla na opštinu to bi bolje funkcionisalo. Treba da ispoštuje u svom predlogu sve sisteme kontrole rada opština, jer niko ni u jednom momentu ne treba da zaboravi da je grad Beograd jedna celina i da tu nema, hajde da tako kažem, nekog „soliranja“. Ne treba da bude prostora da određene opštine svoj status iskorišćavaju na primer u interesu svojih građana, a da od toga trpe svi Beograđani, što je moguće da se desi u određenim situacijama. To treba da bude ideja te komisije, a sigurno nije komisija ta koja će doneti konačnu odluku, ta odluka je u krajnjoj liniji sasvim politička, znači nema tu nekog potpuno izraženog pravila koje treba primeniti pa da sad nemamo dilemu šta treba da radimo. Veliki deo je u domenu političke volje, ali čini mi se da ona postoji.
 
* Šta biste mogli da poručite građanima Palilule?
 
-Da im želim dobro zdravlje, puno sreće i ljubavi, a da za ovo ostalo zajedno moramo da se potrudimo i da se borimo. Ko nije pokušao, taj nije ni uspeo!
 

 

Foto: Gradska opština Palilula                                                                                                                                                                                                                                                                                    (20.03.2015)