PREDSEDNIK GRADSKE OPŠTINE VRAČAR BRANIMIR KUZMANOVIĆ

 
Obrazovanje – ulog za budućnost
 
Veliku pažnju poklanjamo intelektualnom razvoju dece, njihovom učenju i usavršavanju * Briga o penzionerima takođe je prioritet, naši stariji sugrađani moraju imati dostojanstven život i spokojnu starost * Sredstva koja dobijamo iz budžeta su skromna, a ono što nas takođe sputava jeste i činjenica da opština nema dovoljno ovlašćenja
 
Gradska opština Vračar nalazi se u srcu Beograda. Reklo bi se –  elitna opština, kako po obrazovnoj strukturi stanovništva, tako i po tradiciji, kulturi... Međutim, i Vračarci dele uobičajene, svakodnevne probleme kao i svi stanovnici prestonice, sa čime se slaže i naš sagovornik, predsednik opštine Branimir Kuzmanović u koga građani imaju veliko poverenje.
 
-Vračar je opština sa najstarijim stanovništvom. I upravo zato, nama je jako važno da naši penzioneri imaju dobre uslove za život. Nažalost, vidimo da im vlast smanjuje penzije, što ni na koji način nije dobro – kaže gospodin Kuzmanović. 
 
Opština sve čini da bi svojim najstarijim sugrađanima olakšala život... 
 
-Trudimo se da im obezbedimo pomoć preko gerontodomaćica, da takvu vrstu pomoći dobiju oni koji žive sami. Mi našim penzionerima organizujemo bioskopske predstave, izlete, druženja, nastojimo da ispunimo njihov život, jer oni su mnogo dali ovom društvu za svojih 40 – 50 godina rada i red je, i prosto na neki način i socijalna pravda, da se društvo oduži njima, a ne da im se smanjuju penzije.
 
Mi imamo najstarije sugrađane u Srbiji, ali imamo i najobrazovanije sugrađane u Srbiji. Naši penzioneri su često bivši poznati advokati, glumci, lekari, direktori raznih preduzeća koja su bila uspešna osamdesetih i od čijeg je znanja zavisilo po desetine hiljada radnika, tako da jednostavno moramo da mislimo na njih sada kada su oni u poznim godinama. I da im te pozne godine budu dobre i radosne, a ne da budu zanemareni od društva.
 
* Među glavne probleme sa kojima se suočavaju, predsednici opština na području grada Beograda navode probleme finansijske prirode, ali i mala ovlašćenja lokalnih samouprava. Znamo da je formirana Komisija koja treba da radi na izmeni Statuta grada i da ste i Vi njen član?
 
-Za ovih 15 godina otkako su se desile petooktobarske promene, kad god se formira nova Komisija uvek se pojavi entuzijazam i nada da će se Statut grada urediti na pravi način. Decentralizacija je ukinuta praktično u vreme Slobodana Miloševića, negde `95 godine kada su prve lokalne samouprave u Beogradu prešle u ruke Demokratske opozicije, i nakon toga se taj procec nastavio, što znači da nijedna demokratska ili bilo koja druga vlast u Beogradu taj proces nije zaustavila. Time su najviše ugroženi građani, pogotovo građani prigradskih opština. Primera radi, čovek koji hoće da legalizuje neku šupu kod Mladenovca, sada za legalizaciju treba da dolazi u Beograd!? To su svari koje su nezamislivo loše rešene. Zatim, matične službe su prenete na Grad, uvek postoji neki zakon iznad koji sprečava da se izvrši decentralizacija. 
 
Ono što je najvažnije to je fiskalna decentralizacija, to jest način na koji gradske opštine prihoduju. Prosto, nikad se ne zna koliki će budžet biti! U gradskim opštinama ne možete da planirate bilo šta dugoročno. Što se tiče našeg aktuelnog budžeta, mi sada dobijamo svega 35% sredstava u odnosu na sredstva koja sm dobijali 2009. godine!? Kada to shvatite, biće vam jasno da je nemoguće da ostvarimo sve ono što imamo želju da uradimo za dobrobit građana. Sredstva su nam drastično umanjena, da i ne govorimo o tome kolika je razlika u kursu danas u odnosu na 2009. godinu. 
 
To je nešto što je najveći problem u svim gradskim opštinama. Kao što sam rekao, postoji nada da ovoga puta ta Komisija može nešto i da donese dobrog, ali sačekajmo da se taj proces završi, pa da onda pogledamo i vidimo da li je urađeno nešto dobro ili ne. Bez završetka procesa sve ostaje na lepim željama. Znate, ovaj narod mora da se nauči da prestane da veruje lepim željama i lepim rečima, nego da veruje delima koja političari stvaraju.
 
branimir-kuzmanovic
 
* Kako biste ocenili saradnju sa gradskim čelnicima ? Da li imate utisak da sa njihove strane postoji razlika u tretiranju opština u kojima je na vlasti opozicija i ovih drugih ?
 
-Moram priznati da smatram da je ta razlika u tretmanu postojala uvek, ali ne mislim da je to dobro za grad Beograd. Više puta sam davao predloge da se oformi neko koordinaciono telo koje bi činili gradonačelnik, članovi gradskog veća i predsednici gradskih opština, i da to telo redovno zaseda kako bi život u gradu bio efikasniji. Ako bi postojalo jedno takvo koordinaciono telo, smatram da bi problemi koje građani osećaju na svojoj koži bili lakše rešivi. 
 
Dakle, ja ne želim da krivim aktuelnu vlast za nedostatak sluha, jer je reč o nasleđu koje traje više od 20 godina, što naravno za grad Beograd, a prevashodno za građane, nije ni na koji način dobro. 
 
Što se tiče naše komunikacije sa gradskim sekretarijatima, sa nekim od njih naša saradnja je fantastična, ali se i dešava suprotno. Tako smo pisali pismo u kojem skrećemo pažnju na problem da se gube sredstva zato što Sekretarijat za na primer urbanizam ne daje saglasnost za plan sa Vračara vezan za postavljanje sanduka za sladoled, i prosto niko više ne plaća gradu te takse. Pošto sredstva od tih komunalnih taksi idu gradu Beogradu a ne opštini Vračar, jasno je da mi to pismo nismo pisali zbog sebe, nego zbog opšteg dobra. Ali nismo dobili odgovor, mada smo čak izračunali i brojkom prikazali koliko na godišnjem nivou grad gubi sredstava. Međutim, bar imamo dokaz da smo im poslali pismo o tome. 
 
Na ovom primeru vidite da je takvo nerazumno ignorisanje opštine gde nije ista politička stranka na vlasti ponekad potpuno kontraproduktivno. Na kraju krajeva to je kontraproduktivno za građane, jer bi ta sredstva koja bi uplaćivale firme koje postavljaju sanduke za sladoled mogla biti iskorišćena da se popravi nešto u nekom parku ili da se renovira neka fasada. Tako da bi građani imali benefit od toga.
 
* Saradnja opštine Vračar sa drugim centralnim beogradskim opštinama tradicionalno je dobra ?

-Prirodna saradnja sa Starim gradom i Savskim vencem je kranje logična, zato što imamo mnogo sličnosti, a i delimo iste probleme. Slična nam je struktura stanovništva, opštine su urbanizovane u celosti, nema mnogo zelenih površina, ima malo mesta za parking, postoje problemi sa održavanjem stambenih zgrada ... 
 
Građani koji su videli više sveta žele veći standard i bolji kvalitet svog životnog okruženja, pa je tako i sa stanovnicima centralnih beogradskih opština. Znate, kad neko iz recimo Čačka dođe na Vračar on može da pomisli kako je nama lako i da je život ovde rešen na najbolji način. Ali Vračarci, Starograđani i ljudi sa Savskog venca – oni su videli kako se živi u Beču i u Berlinu, pa često dođu i kažu: „Predsedniče, ovako je u Beču, ja sam tamo živeo dve godine, nije moguće da ne može to Beograd da reši“. I onda je ponekad muka objasniti građanima zašto Beč lako rešava problem otpada, problem zoohigijene i psećeg izmeta, a Beograd to ne može da reši jer propisi u Beogradu nisu doneti na pravi način. Opština Vračar je, naime, po tom pitanju dala predlog Skupštini grada da se kažnjava svako ko nema pribor za čišćenje za svojim psom, jer ovako se dešava da komunalni policajac mora da uhvati taj trenutak kada se pas „namesti“, a to baš nije tako čest slučaj. Prosto, vi samo zateknete ono što je ostavljeno iza psa. 
 
To je problem jednostavno rešiv, lako može da se poboljša propis kojim se to reguliše. Opština Vračar je dala takve predloge. Da se to "preseče", i da više ne doživljavamo da građani dođu da nam prebacuju u stilu „Pogledajte na šta vam liči Njegoševa ulica od psećeg izmeta“. A vi kad pošaljete komunalnog inspektora ili komunalnog policajca, on prosto onda mora da ima opremu kao CIA da bi mogao da kontroliše taj prostor i da snimi trenutak kada se neki pas, bez želje vlasnika da pokupi za tim psom, „olakša“ na ulici.
 
* Koji su najznačajniji projekti na teritoriji opštine Vračar planirani za 2015. godinu ?
 
-Morate razumeti jedno: ukoliko na 100 dinara iz 2009. godine sada imamo samo 35 dinara, da je u stvari najvažnije da održimo standarde na koje su navikli naši građani. Znači da im damo neku pomoć vezano za uređenje njihovih dvorišta, ulaza i fasada na zgradama i slično. To neće biti u onoj meri u kojoj je bilo 2009, ali nešto će biti. 
 
Dalje, veoma je bitno da brigu o starijima ostvarimo na istom nivou, i naravno da ulaganje u naše škole bude izuzetno veliko. Mi smo ponosni što će sada škola „Svetozar Marković“ na Neimaru dobiti nov sprat. Potrebe su to nametale, jer tamo ima sve više učenika – nekad su postojala po dva odeljenja, a sada već u pet generacija imate po tri odeljenja i jednostavno je postalo prilično napeto da se održava nastava. Mi smo uradili projekat kao opština, zatim je škola konkurisala za sredstva i verujemo da će ove godine tokom raspusta biti urađen nov sprat u školi „Svetozar Marković“, što će omogućiti deci da imaju bolje znanje, više kabineta i to je nešto što je nama najvažnije. Nama je od kapitalnog značaja budućnost naše dece i mislim da je to potpuno prirodno.
 
* Zvuči ohrabrujuće kada se čuje da u nekoj školi raste broj dece, s obzirom da je u školama po Srbiji najčešće - suprotan slučaj ?
 
-Mislim da je objašnjenje te pojave prilično jednostavno. Baš zbog opštine Vračar i zbog kvaliteta profesora koji predaju u osnovnim školama, vračarske škole privlače i đake iz drugih krajeva grada. Nisu svi osnovci sa Vračara, često možete videti i nekog roditelja da čak sa Čukarice dovodi svoje dete u recimo „Ribnikar“ da bi imalo nastavu i na francuskom, ima ih što dovode dete i u školu „Kralj Petar“ da bi učilo kineski, pošto je roditelj procenio da to može da bude značajno danas, u 21. veku. Ja, znate, ponekad imam običaj da kažem: „Mi u Srbiji i Evropi ćemo moći da prodamo samo znanje, sve ostalo će se proizvoditi u Kini“. Tako da je znanje – najvažnija stvar. 
 
* Vračarci su navikli na to da njihova opština bude najobrazovanija, svojevremeno ste imali najmanje nepismenih od svih opština u Jugoslaviji, a verujemo da je i sada situacija ista - kada je u pitanju Srbija ?
 
-I dalje je obrazovana struktura Vračaraca najbolja u državi, i to znanje koje svi Vračarci poseduju nas obavezuje da dodatno o tome brinemo. Zato uvek nagrađujemo decu koja postignu uspehe na gradskom takmičenju ili iz matematike ili iz informatike i drugih oblasti, jer mi moramo da pokažemo deci da se znanje ceni, da se sportski uspesi cene, da se cene uspesi u umetnosti, da nije istina da se cene samo one stvari koje oni imaju priliku da vide na pojedinim televizijskim stanicama. Da na navodim nijedno ime, ali pojam „starleta“ je nešto što je u mom svetu negativno i ako hoćemo da se ponašamo kao da takve pojave cenimo to bilo bi krajnje pogubno po decu. Mi treba da pokažemo deci da cenimo njihovo znanje, trud, veštine, njihov talenat i sve ono što će njima doneti dobru budućnost.
 
* Na kraju ovog razgovora, šta biste imali da poručite građanima Vračara ?
 
-Ja se iskreno nadam da ćemo u 2015. godini dobiti ukidanje ovih suludih mera koje pogađaju penzionere. Ne možete da štedite tako što kažete jednoj porodici: „Sredom i petkom baka i deka ne mogu da dobiju večeru“. Neko će se naći da izračuna da je to ušteda od ne znam koliko večera na mesečnom nivou i serviraće vam tu priču. Ali mi onda možemo doći u situaciju da baka i deka ne mogu da prežive posle određenog vremena. 
 
Dalje bih želeo nešto da kažem po pitanju plata. Vi kada, recimo,  smanjite lekarima njihova primanja vi ugrožavate zdravlje čitave nacije, pa onda desetine hiljada naših najboljih doktora stalno gledaju preko granice gde mogu da odu, da li u  Sloveniju, da li u Nemačku, da li Norvešku... Posle nema ko da vam leči decu, posle nema ko da vam leči roditelje. To su pogrešne mere. 
 
Kad vidite na koji način opština Vračar ulaže u znanje i brine o budućnosti, onda budete uplašeni za tako donete pogrešne mere. Da se razumemo – mi nemamo ništa protiv da se smanjuje administracija, te mere svi podržavamo, podržavamo da država vidi gde ona može da uštedi, ali ne da se štedi na građanima koji to nisu zaslužili, na penzionerima koji su po 40 – 45 godina radili, jer oni to nisu zaslužili – zaključuje predsednik Gradske opštine Vračar Bane Kuzmanović.
 
----------------------------------------------------------------
 
Akcenat na znanju

Na pitanje na šta je najviše ponosan od urađenog u protekloj godini, predsednik ističe:
 
-Najponosniji sam na to što smo uspeli da još više pomognemo znanje i obrazovanje, jer je opština Vračar svesna koliko to znači za društvo u kojem živimo. Kao ilustrativan primer, mogao bih spomenuti akciju „Vračunari na dar“ što se već godinama uspešno sprovodi, a u okviru koje poklanjamo prenosive računare učenicima trećih razreda u vračarskim osnovnim školama. 
 
* * * 
 
Kafa sa građanima
 
Jedna lepa tradicija, da Vračarci koji se najave mogu svake prve subote u mesecu popiti kafu i porazgovarati sa svojim predsednikom, nastavlja se i dalje. O tome gospodin Kuzmanović kaže:
 
-Mi želimo da budemo što bliže našim građanima i da osluškujemo njihove potrebe, da čujemo njihove predloge ali i eventualne kritike. Do sada je takav pristup funkcionisao dobro i davao rezultate, pa ga nema razloga menjati. 
 
 
 
FOTO: Gradska opština Vračar  (20.02.2015)