Na tri „fronta“ sa entuzijazmom
 
U godini koja je na izmaku, Zvezdara je dobila  novog domaćina. Predsednik  opštine postao je Edip Šerifov. Mlad čovek sa energijom i vizijom preuzeo je dužnost od Milana Popovića koji je učinio mnogo toga pozitivnog za Zvezdaru i Beograd.
 
-Mi i dalje nastavljamo da radimo na tri „fronta“,  kaže gospodin Šerifov. – Prvi je naravno briga o infrastrukturi na opštini, u koju ulažemo i  najveći deo sredstava koje dobijamo od grada Beograda. Drugi je ono po čemu je opština poznata, a to je društveno odgovorno ponašanje. Tu imamo kancelarije za osobe sa invaliditetom, kancelariju za pravnu i psihosocijalnu pomoć žrtvama nasilja u porodici, volonterski servis, socijalno preduzetništvo… I treća stvar, ona na koju smo mi najviše ponosni, jeste alternativni način prikupljanja sredstava za budžet Opštine Zvezdara  -  učestvovanje i konkurisanje u raznim projektima, što Evropske unije, što Svetske zdravstvene organizacije Ujedinjenih nacija, gde je u prethodnoj godini više od 400.000 evra došlo na opštinu Zvezdara. Reč je o  projektima iz domena socijalne zaštite. Tu smo dobili priznanje od EU, kao najaktivnija Opština u prethodnoj godini.  Poslednji projekat koji smo radili za „Human Resource“, ili upravljanje kadrovima, ove je godine proglašen najboljim iz te oblasti u celoj Evropi. Ove nedelje ćemo dobiti jedno priznanje u tom smislu, plaketu koja će biti istaknuta u holu Opštine, što nam omogućava da ćemo sledeće godine lakše moći da dođemo do sredstava iz tog evropskog fonda.
 
Ono na šta sam ponosan, to je novi način komunikacije sa građanima koji smo uspostavili. Opština je njihova kuća, vrata su im otvorena i mogu da dođu svakog dana bez zakazivanja, uvek će ih neko primiti. Mi smo bukvalno svakog dana posle radnog vremena na terenu, gde zajedno sa građanima u otvorenoj diskusiji pokušavamo da lakše definišemo ono što je prioritet, a samim tim lakše da rešimo njihove probleme.
 
Planski i dosledno
 
* Poznato je da postoji Strateški plan razvoja GO Zvezdara do 2015. godine i Strategija razvoja socijalne zaštite do 2015. godine. Šta nam, ukratko, možete reći o tome ? 
 
 
 
-Stretegija razvoja opštine je jako kompleksan dokument i preduslov da sve ove stvari koje radimo obavljamo planski, a i preduslov da možemo da konkurišemo za sredstva u evropskim fondovima. Strategija pokriva sve domene onoga što Opština radi u svom delovanju, ali i neke stvari koje nisu naša ingerencija, a kojima mi želimo da se bavimo. To su upravo taj plan ili strategija o socijalnoj zaštiti,  pored strategije o pomoći osobama sa invaliditetom, strategije o sportu, o lokalnom planu zapošljavanja… Iz jednog krunskog dokumenta, kakav je Strategija razvoja, mi smo načinili niz raznih planova i manjih strategija po kojima radimo.
 
Kada ste spomenuli socijalnu zaštitu kojom se bavimo, treba istaći da smo u toj oblasti napravili najveći iskorak. Naše odelenje za društvene delatnosti zaokupljeno je nizom projekata, od Kancelarije za pomoć osobama sa invaliditetom, preko projekata koje radi Komisija za rodnu ravnopravnost sa agencijama UN u Srbiji, do socijalnog preduzetništva koje imamo u saradnji sa Anicom Spasov. Probaćemo da što više slobodnih sredstava u narednoj godini iskoristimo da ovi projekti traju. Cilj nam je da oni budu održivi, jer kad prestane finansiranje iz Evropske unije oni treba da nastave da rade.
 
Trebalo bi da osmislimo neke nove projekte, jer kada govorimo o socijalnoj pomoći u Srbiji priča se svede na to da većina opština podeli ljudima po 5-10 hiljada dinara i tako zbrine njihove potrebe koje su trenutne. Mi želimo da taj novac opredeljujemo kvalitetnije, da od tog novca angažujemo sredstva u više kvalitetnih projekata koji će kontinuirano pružati pomoć većem broju korisnika. Razmišljamo o tome da sledeće godine možda uvedemo „Asistel“, asistenciju za stara i nemoćna lica. Bićemo prva Opština u Beogradu koja kupuje posebno vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom sa hidrauličnom rampom i verovatno ćemo još nagraditi Volonterski servis koji je postao naš brend, pa sada sve opštine pokušavaju da ga „snime“ i preslikaju.
 
Kada je reč o Kancelariji za osobe sa invaliditetom, koja postoji već osam  godina i popisuje i objedinjuje potrebe OSI, uvažavamo sve što oni primete kao potrebu, od rešavanja arhitektonskih barijera u zvezdarskim osnovnim školama, u javnim ustanovama, do onoga što je najbitnije – da zajedno radimo na tome da izbrišemo barijere u glavama ljudi. Osobe sa invaliditetom uopšte nisu drugačije od nas i mi se trudimo da njih na maksimalan način uključimo u normalan život i da im olakšamo svakodnevnicu na Zvezdari.
 
Edip-Serifov-Net-Magazin
 Edip Šerifov - Foto Net Magazin
 
 
Škole u novom ruhu
 
* Gradska opština Zvezdara je otpočela radove (osim kapitalnih) na održavanju školskih objekata na teritoriji opštine. Kakva su iskustva u tom pogledu ? 
 
-Na Zvezdari ima 14 osnovnih i 10 srednjih škola. To je veliki broj. Mi smo prošle godine, kao i ove, opredelili 30 miliona dinara iz budžeta vodeći računa prvenstveno o bezbednosti dece, pa onda o poboljšanju svih aspekata rada i boravka u školi. Moram da kažem da imamo izuzetnu saradnju sa Sekretarijatom za obrazovanje i dečju zaštitu, sa gospođom Ljiljanom Jovčić, koja je napravila značajan pomak od kada je preuzela obrazovanje i već smo sa njom dogovorili da iduće godine uđemo u totalnu rekonstrukciju škole „Ivan Goran Kovačić“. Ono što nam je prioritet u naredne dve godine jeste najstarija škola na Zvezdari – „Dragojlo Dudić“ koja nije renovirana više od 40 godina. Sledeće godine će Sekretarijat uraditi ozbiljan projekat, a onda će se uraditi adaptacija i sanacija te škole koja se nalazi u Malom Mokrom Lugu. Takođe imamo saradnju sa direktorima škola, održavamo mesečne sastanke i mislim da je ta saradnja dobra, a da će u narednom periodu biti još bolja.
 
Rešavanje problema građana
 
* Kada su u pitanju Mali i Veliki Mokri lug, dodajmo i da je u Velikom Mokrom Lugu otvoren vrtić „Oblačak“, a da je Mali Mokri Lug dobio  mini-bus liniju. Koliko je bilo teško  da se ovo izvede ?
 
-Moj prethodnik se osam godina borio da grad usvoji regulacioni plan Malog Mokrog Luga, kao osnovni preduslov da se tamo izvrše svi infrastrukturni radovi koji do tada nisu mogli da se urade. Posledica toga je da je u ovoj godini uvedena prva linija minibusa i da je došlo do izgradnje parkića za decu u Mikenskoj ulici. Ono što ćemo mi sledeće godine uraditi, to je nova zgrada zdravstvene stanice u Bosanskoj ulici. Nju ćemo podići u saradnji sa Sekretarijatom za zdravstvo. Takođe će dočekati svetlost dana i nove prostorije Mesne zajednice. Time će Mali Mokri Lug početi da dobija elemente pravog zvezdarskog naselja. Ono što je tamo veliki problem, koji ćemo pokušati da rešimo zajedno sa građanima, to je situacija na groblju. Imamo velikih problema zbog toga što je sahranjivanje počelo da izlazi iz okvira groblja, a nastavlja se i borba sa JKP „BVK“ da što više ulica dobije standardnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu koja tamo ne postoji.
 
* Bilo je problema i u vezi Baba Velkine šume, odnosno bivšeg Titovog gaja kod Velikog Mokrog Luga, jer je uređivanje ove prostrane zelene površine  bilo onemogućeno činjenicom da ni Opština Zvezdara ni Grad nisu imale ingerencije nad njom, pošto je ona bila u nadležnosti „Srbijašuma“. Da li se u tom pogledu nešto promenilo?
 
-Ne, to i dalje stoji tako. Postoje dve ogromne zelene porvšine, „Pluća Zvezdare“ – Zvezdarska šuma koja se nalazi u centralnom delu Zvezdare i Baba Velkina šuma na obodu. Naša borba je da od toga napravimo izletište za Zvezdarce i Beograđane, ali su te površine i dalje u nadležnosti „Srbijašuma“. Mi se trudimo da nađemo način da se to prebaci pod ingerenciju JKP „Zelenilo Beograd“, kako bi bilo lakše i Gradu i Opštini da ulože sredstva u uređivanje i da od toga napravimo prave sadržaje za građane. Što se tiče Baba Velkine šume, mislim da se to nije maklo sa mrtve tačke. Kada je reč o Zvezdarskoj šumi, donešen je regulacioni plan i zaustavljena je gradnja. To je ono što je najbitnije.
 
* Jedan od problema opštine Zvezdara jeste saobraćajno opterećenje ulaza i izlaza iz naselja Mirijevo, koje je delimično rešeno izgradnjom modernog Mirijevskog bulevara, pa bismo Vas zamolili da nam kažete nešto o tome.
 
-Pored Mirijevskog bulevara, završeno je i povezivanje Mirijeva sa grobljem Lešće, kao i sa Smederevskim putem, odnosno naseljem Kaluđerica. Ono što je poslednji problem, koji bi totalno rasteretio Mirijevo, jeste ulica Mite Ružića, koja je saobraćajno „usko grlo“. Taj problem mogao bi se rešiti ako dođe do rekonstrukcije ulice Milana Rakića, što podrazumeva proširenje te saobraćajnice, uz rušenje nekih kuća. Ako to u nekom budućem periodu uspemo da uradimo, ako bi ulica Milana Rakića dobila još dve saobraćajne trake, problem ulaza u Mirijevo i izlaza iz njega bi se u potpunosti rešio. Međutim, u tom pogledu sada imamo daleko bolju situaciju nego pre četiri godine.
 
Šansa za investitore
 
* Prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra bilo je nekih nagoveštaja da bi se neke trošne kuće  – „udžerice“ – mogle ukloniti. Dokle se stiglo sa tim? 
 
 
 
-Tu mi imamo mali problem, jer na tom „potezu“ ima dosta lokala kojima naš Poslovni prostor gazduje, a reč je o lokalima koji su uzeti u procesu restitucije. Mi smo,  zajedno sa Opštinom Vračar, jedna od prvih opština koje su vratile pravim vlasnicima njihove lokale koji su nepravedno oduzeti građanima posle 1945. godine i bićemo dosledni da svi lokali budu vraćeni njihovim pravim sopstvenicima. Sa druge strane, poštujući Zakon i izlazeći ljudima u susret, mi smanjujemo sebi budžetske prihode zbog toga što se smanjuje fond poslovnog prostora, pa ćemo morati naći novi način da budžet popunimo.
 
* Dugoročno gledano, ti novi sopstvenici biće u prilici da u dobijenim lokalima započnu neki svoj biznis, što će moći da stvori uslove za novo samozapošljavanje i zapošljavanje ?
 
-Opština je sa svoje strane uradila sve, donošenjem novog regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra koji omogućuje povoljne uslove za izgradnju. Problem je u sopstvenicima i suvlasnicima na parcelama, koji ne mogu da se dogovore sa investitorima oko buduće gradnje. Parcele su male, ima puno korisnika, svi traže mnogo i ta gradnja stoji samo zbog toga što oni ne mogu da se dogovore. U svakoj ozbiljnoj zemlji, to reguliše Zakon o porezu na imovinu, koji kaže da takve i slične stvari ne mogu da zaustavljaju razvoj grada, nego im daje određeni vremenski rok da se dogovore sa investitorom, ako se ne dogovore onda plaćaju porez kao da je tu zgrada od 10.000  kvadrata. Takav Zakon motiviše ljude da nađu način da se međusobno dogovore.
 
* Šta nam možete reći o planiranoj rekonstrukciji Bulevara od Cvetkove pijace prema „Kluzu“ ? 
 
-Regulacija našeg, „zvezdarskog“ dela Bulevara, od restorana „Orao“ do okretnice tramvaja je završena, osim poteza od Cvetkove pijace do ulice Mite Ružića. Promenom generalnog plana regulacije, doći će vreme da i taj deo Bulevara kralja Aleksandra dobije novo ruho, čime bi se stvorili uslovi da se i od Cvetkove pijace do „Kluza“ tramvajske šine izmeste na sredinu kolovoza. To će zahtevati proširenje ulice, najverovatnije od Cvetkove pijace ka „Kluzu“ sa leve strane. Reč je o ozbiljnom i građevinskom i imovinskom poduhvatu, zbog toga što to  zahteva eksproprijaciju zemljišta i rušenje kuća koje su legalne, tako da kada se budu stekli finansijski preduslovi u budžetu grada Beograda mislim da će i ta saobraćajnica biti izvedena, između ostalog i zato što je to u stvari trasa buduće prve linije metroa.
 
* Na području opštine Zvezdara aktivno je Opšte udruženje preduzetnika opštine Zvezdara koje ima značajnu ulogu u privredi i sektoru zapošljavanja. U vezi sa tim, ali i generalnom privrednom situacijom, kako biste ocenili perspektivu razvoja Zvezdare na ekonomskom planu ?
 
-Osnovni ekonomski potencijal Zvezdare je u usvajanju novog plana generalne regulacije, čime će Zvezdara dobiti zone privrednih parkova koje će se nalaziti u zoni buduće spoljne magistralne tangente. Ova tangenta će spajati autoput i Pančevački most i ići će preko delova Velikog i Malog Mokrog Luga i Mirijeva. Tu su predviđeni privredni parkovi i privredne zone. Ako dođe do suštinske promene Statuta grada Beograda i Zakona o imovini, mislim da će grad Beograd, a samim tim i Opština otvoriti nove zemljišne potencijale koje će moći da ponude investitorima u toj zoni. Kad investitori dođu, razume se, onda su tu i mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta. Sami znate da se zbog novog Zakona koji je donešen, novac od plata vraća u budžet grada Beograda kao jedinica lokalne samouprave i ako se to desi mi ćemo ponuditi tu zemlju investitorima, pa se nadam da ćemo dobiti veći deo budžeta koji će se prebaciti nama.
 
Zajednički  sa  građanima
 
* Koji su najznačaniji projekti i investicije na teritoriji opštine Zvezdara planirani za iduću godinu ? 
 
-Najveći projekat u koji ćemo mi naredne godine investirati, to je ova zdravstvena stanica u Malom Mokrom Lugu i renoviranje još dve zdravstvene stanice. Jednu ćemo iz Pop-Stojanove prebaciti na Bulevar, drugu ćemo na Konjarniku prebaciti u veći lokal. Investiraćemo i u veliki park u Mirijevu, sa biciklističkom stazom. To će biti park od preko 30 ari, prvi park te veličine posle parka kod Šeste beogradske gimnazije koji se radi na Zvezdari.  Zajedno ćemo sa građanima ući u dva velika projekta investiranja, složno ćemo sređivati ulaze i zajednička dvorišta. Sufinansiranje sa skupštinama stanara. U prvoj godini renoviraće se ulazi na teritoriji Vukovog spomenika i Lipovog lada, a svake sledeće godine po dve mesne zajednice će učestvovati u projektu za koji je ove godine odvojeno više od osam miliona dinara. Tako nešto do sada je bilo izvedeno na Starom gradu i na Vračaru, s tim što je Stari grad uplaćivao zgradama da rade same, a mi ćemo izvoditi radove preko javnog poziva – pravićemo javnu nabavku za najboljeg ponuđača i u odnosu 30-70 ćemo raditi sa građanima.
 
* Kad ste već spomenuli Vračar i Stari grad, da li nam možete reći kakva je saradnja Opštine Zvezdara sa ostalim opštinama na teritoriji grada Beograda?
 
-Izuzetna. Moram posebno istaći da imamo odličnu saradnju sa Palilulom na prvom mestu, zatim sa Vračarom i Starim gradom. Saradnja daleko olakšava posao, niko nije rođen najpametniji. Sve dobre projekte koje primenjuju moje kolege mi pokušavamo da uradimo ovde kod nas, sve dobre projekte koji su se kod nas pokazali uspešni  oni pokušavaju da urade tamo. Na taj način i veći broj Beograđana participira u kvalitetnim stvarima. Tako da je ta saradnja jako bitna. Čak pokušavamo sada da zajedno sa Vračarom organizujemo Dan otvorenog srca za Novu godinu, 1. januara. Ili ove, ili sledeće godine po prvi put ćete imati dve beogradske opštine koje će to zajedno da rade – sa osmehom je zaključio predsednik opštine Zvezdara Edip Šerifov u razgovoru za „Net Magazin“.
 
(18.12.2012)