Institut BioSense

Šampioni u nauci i inovacijama

Projekat novosadskih naučnika osvojio prvo mesto u okviru poziva Evropske Komisije Horizont 2020 – tajming namenjenog stvaranju evropskih centara izvrsnosti u naučnim istraživanjima * Misija Instituta jeste da približi dva najznačajnija sektora u privredi Srbije - IT i poljoprivredu  -  i omogući razvoj inovativnih kompanija u tom domenu -  ističe Vladimir Crnojević direktor cenjene ustanove

Novosadski Institut BioSense ove je godine osvojio prvo mesto u Evropi u okviru jednog od najprestižnijih poziva Evropske Komisije Horizont 2020 - tajming, namenjenog stvaranju evropskih centara izvrsnosti u naučnim istraživanjima, njihovoj primeni i stvaranju inovacija. Projekat novosadskih naučnika pod nazivom ANTARES zaslužio je prvo mesto u konkurenciji 200 projekata iz cele Evrope, i to kao jedini finansirani projekat van EU. Iskoristili smo prisustvo Prof. Dr. Vladimira Crnojevića, direktora Instituta BioSense na Belgrade Venture Forumu da bismo ga upitali da li ovo priznanje srpskoj nauci označava da posedujemo velike intelektualne kapacitete  kojih možda kao društvo nismo ni dovoljno svesni?

-Intelektualne kapacitete nesumnjivo posedujemo, ali to ne treba da nas uljuljka jer i mnoge druge zemlje to poseduju. Ono što nam nedostaje je požrtvovanost, hrabrost i istrajnost koje omogućavaju da te intelektualne kapacitete zaista upotrebite na pravi način. Kako poslovica kaže «svaki projekat traži šampiona» (eng. Every project needs a champion) koji će se kao brodograditelj u antičkoj Grčkoj vezati za jarbol pri porinuću, da bi pokazao da veruje u ono što radi. Nažalost, brojni pametni ljudi sa ovih prostora su odustali i otišli u inostranstvo, gde su napravili sjajne karijere. Ali taj trend nas je doveo do ovde gde se sada nalazimo – prosto u domenu nauke i inovacijama, sem par izuzetaka, nismo konkurentni sa Evropom i svetom – ističe gospodin Crnojević.

* Projekat ANTARES fokusira se na razvoj održive poljoprivrede kao najvažnijeg segmenta domaće industrije, trasfer inovacija iz istraživanja u privredu i ubrzan ekonomski razvoj zemlje. U tom smislu, dobili ste i bespovratnu investiciju EU namenjenu jačanju ljudskih resursa Instituta, zapošljavanju novih eksperata i transferu znanja iz vodećih evropskih institucija. Finansijsku podršku projektu dala je i Republika Srbija. Da li to shvatate kao mogući zaokret u odnosu države prema nauci koja je do sada bila zanemarena ?

-Podrška koju je država dala ovom projektu je zaista značajna i nesvakidašnja. Na nama je da opravdamo poverenje i na najbolji način iskoristimo tu podršku kako bi realizovali očekivane rezultate, ali i otvorili put drugima stvarajući poverenje države u kredibilitet sektora nauke i inovacija. Budimo realni – dosadašnje investicije države u naučnu infrastrukturu nisu bile značajne, ali su još manje značajni bili rezultati koji su na toj infrastrukturi realizovani u smislu inovacija i primene rezultata u privredi.

* Projekat ANTARES trebalo bi da omogući otvaranje 150 novih radnih mesta u nauci. Najbolji stručnjaci ostaće u zemlji, što je veoma bitno s obzirom na hronični problem “odliva mozgova” sa kojim se Srbija suočava. Koje fundamentalne promene treba učiniti da bi se stvorili uslovi za značajniji napredak nauke danas u Srbiji ?

-Apsolutni prioritet po nama je temeljna reforma zakonskog okvira i sistema nauke i visokog obrazovanja. Iako to formalno ne izgleda tako, trenutno između ta dva sektora u Srbiji postoji duboki jaz koji zapravo onemogućava dovoljnu konkurentnost i dinamiku naučnih istraživanja koja bi dala perspektivu mladim ljudima da ostanu ovde. Potrebno je da se ta dva sektora prožimaju i sinergijski omoguće razvoj smislenih istraživanja koja bi imala konkretne rezultate i dala smisao bavljenja naukom mladim ljudima. Naravno, neophodno je da sve to isprate i odgovarajuće investicije, ali dok ne uspostavimo pravni i suštinski okvir, to nema nikakvog smisla. Samo tako možemo omogućiti da istraživanja kojima bi se mladi ljudi bavili imaju smisla, pa sam tim i njihov život u Srbiji.

* Uspesi domaće nauke ne dobijaju dovoljno prostora u medijima. Zbog čega je, po Vašem mišljenju, nauka zapostavljena u odnosu na recimo sport i neke druge oblasti društvenog angažovanja ?

-Moje mišljenje je da je to prosto stvar medijskog tržišta. Medijske kuće vrše monitoring i prilagođavaju svoj program onome što publika traži – a to očigledno nije nauka. Barem ne ona nauka kojom se najveći broj naučnika u Srbiji bavi. Osim retkih za širu publiku zanimljivih i atraktivnih primera koji s vremena na vreme nađu svoj put do nje, ostalo zaista teško može da pobudi interesovanje prosečnog gledaoca-slušaoca-čitaoca u Srbiji. Naš strateški partner holandski univerzitet Vageningen je u septembru mesecu završio na naslovnoj stranici magazina National Geographic, jer zaista prave svetska čuda u domenu nauke i inovacija u sektoru poljoprivrede i hrane. Kad neka od naših naučnih institucija napravi tako nešto, verujem da će i mediji imati sluha za to.

* Srbija poseduje veliki inovativni i istraživački potencijal, ali on možda nije dovoljno prepoznat od strane države i nadležnog ministarstva. Kako biste ocenili komunikaciju Instituta BioSense sa relevantnim državnim institucijama i koliko ima prostora za nadogradnju saradnje ?

-Ne slažem se da nije prepoznat – mislim da su ljudi u državnom aparatu svesni potencijala nauke i istraživanja u Srbiji. A situacija je daleko od savršene iz dva razloga. Državni aparat je po definiciji inertan i teško se menja. Mi praktično imamo isti sistem finansiranja nauke već punih 20 godina. A od tada se toliko toga promenilo u sektoru nauke i inovacija da je ovakav sistem odavno izgubio smisao. Ali drugi razlog, možda još važniji, jeste nedostatak želje kod naučnika da se stvari promene. Budimo realni – mnogima odgovara ovakva situacija gde se sredstva za nauku dele uniformno bez obzira na rezultate i potencijal istraživanja.

Što se tiče komunikacije Instituta BioSens sa relevantnim državnim institucijama, tu zaista teško da možemo da stavimo neku primedbu. Od trenutka dobijanja H2020 projekta ANTARES sva vrata su nam otvorena i kroz dnevnu komunikaciju rešavamo sve aktuelne probleme koji se javljaju.

* Kako vidite budućnost Instituta BioSense i kakvi su planovi razvoja u narednom periodu ?

-Zaista verujemo da Institut BioSens ima svetlu budućnost. Putujući po svetu i kroz razgovore sa najvećim svetskim univerzitetima i institutima, vidimo da smo u mnogim stvarima bili ispred svog vremena. I zbog toga nas svuda uvažavaju i sva vrata su nam otvorena. Misija Instituta jeste da približi dva najznačajnija sektora u privredi Srbije – IT i poljoprivredu, ali što je još važnije – da omogući razvoj inovativnih kompanija u tom domenu tako što će rezultate istraživanja izneti iz laboratorija i omogućiti njihovu primenu u privredi. Nakon izgradnje nove zgrade Instituta, što se očekuje polovinom 2019, u okviru Instituta biće uspostavljen stalni akcelerator koji će omogućiti prisustvo inovativnih kompanija u samom Institutu i njihovu tesnu saradnju sa istraživačima, kao i pristup najsavremenijim laboratorijama i istraživačkoj opremi. Sve ovo bi trebalo da ispuni misiju Instituta BioSens – da unapredi život ljudi u Srbiji kroz nauku i inovacije vezane za IT u poljopredi – zaključuje Prof. Dr. Vladimir Crnojević.

(08.12.2017)