INTERVJU:  SNEŽANA KLAŠNJA, POMOĆNIK MINISTRA U MINISTARSTVU OMLADINE I SPORTA REPUBLIKE SRBIJE

 
Omladinska politika po evropskim standardima 
II deo 
 
* Obrazovanje mladih bitan je činilac njihovog razvoja. Koliko su mladi danas spremni za učenje i samousavršavanje i možemo li da im stvorimo uslove za edukaciju po evropskim standardima ?
 
-Mladi definitivno jesu spremni za učenje i usavršavanje. Žele da se uključe u takve vrste aktivnosti, pogotovo ako su u pitanju neke teme koje su njima značajne. Većina mladih žele da uče jezike, da budu informatički pismeni, ali isto tako žele da poseduju i niz veština koje se odnose na timski rad, komunikacijske veštine, način na koji će se predstaviti poslodavcu i tako dalje. Dosta toga što je važno za bolju zapošljivost mladih ljudi, kao što je veština samoprezentovanja, javnog nastupa -  to je ono što je zanimljivo mladim ljudima. Međutim, ono što je problem jeste nedovoljno sredstava za to, tako da se mi trudimo koliko god možemo da finansiramo deo tih projekata. Deo projekata se finansira kroz Kancelarije za mlade, ali i dalje veliki deo programa i projekata vezano za obrazovanje a koje se nude mladim ljudima nažalost mora da se plati. Tako da tu nailazimo na jednu barijeru, pogotovo kod onih mladih ljudi koji i inače nisu uključeni u sistem i kojima je možda takva vrsta dodatnih znanja najpotrebnija. Takođe postoje programi obrazovanja koji se rade preko Nacionalne službe za zapošljavanje, kroz aktivne mere zapošljavanja, koji isto doprinose poboljšanju zapošljivosti mladih. 
 
Kada se radi o programima gde mladi ne vide direktnu vezu sa potencijalnim zapošljavanjem ili sa svojom profesijom, tu možete nekad videti nedostatak motivacije kod mladih ljudi. Jednostavno, savremeni zahtevi obrazovnog sistema oduzimaju suviše vremena, ti zahtevi dosta su veliki i mladi su umorni od obaveza u fakultetima i školama. I onda, kada im ponudite nešto treće, oni kažu - jao šta će mi to, pa nemam ja vremena za to, to je smor, i tako dalje. Zato mislim da tu treba neko da ih motiviše, da shvate da tu prvo s jedne strane dobijaju novo okruženje, upoznaju se sa drugim mladim ljudima i šire krug poznanstva i prijatelja. Jer, danas postoje socijalne mreže i naravno da su one veoma korisne ako se koriste pravilno. Ali, nastaje problem ukoliko su mlade osobe isključivo orijentisane na razgovor s drugim ljudima preko društvenih mreža. U tom slučaju izgubite lični kontakt, izgubite nešto što se zove ona komunikacija unutar grupe koja se može desiti samo kada ste uživo prisutni, a ne u virtuelnom svetu. Jer, preko Interneta to malo teže ide. Ma koliko društvene mreže bile dobre i pomogle da ljudi brzo komuniciraju, da lako dođu do poruke, da podele odjednom više informacija, oni vuku svoje opasnosti. 
 
Treba ukazati i da je Savet Evrope pokrenuo veliku kampanju koja se zove “Borba protov govora mržnje”. Naše Ministarstvo je prvo krenulo u tu kampanju u Srbiji, tako da smo osnovali Nacionalni komitet za borbu protiv govora mržnje, kojim predsedava državni sekretar Nenad Borovčanin. Osnovan je portal, u okviru te kampanje protiv govora mržnje. Često se koriste sportski događaji, pa sportisti nose majice sa porukom da utakmicu treba odigrati u toleranciji i miru, jer je cilj sportsko takmičenje, a ne neki drugi aspekti. Mladi ljudi se tu obučavaju kako da prepoznaju opasnosti koje vrebaju na Internetu. Jer, nije tu problem samo govor mržnje. Postoji, recimo, opasnost od zloupotrebe mladih, posebno devojaka, vezano za neku vrstu zlostavljanja ili korišćenja fotografija u neke svrhe koje su neprimerene. Tako da mladi moraju da nauče koje su te opasnosti koje vrebaju, da znaju kako da odgovore na te opasnosti. Oni trebaju da koriste taj Internet, ali pre svega u obrazovne svrhe, u svrhe koje njima pomažu odrastanju. Ali, ne smeju biti suviše naivni. Jer na mreži se svako može pojaviti, staviti fotografiju, i bilo je i drastičnih situacija u svetu, da mlade osobe izvrše samoubistvo isključivo zbog toga što su poruke koje su im stizale bile toliko agresivno i negativno usmerene prema ličnosti te mlade osobe, da ona to više nije u stanju da podnese, a nema sa kim da podeli. U tim slučajevima jako je bitno da imate školu, da imate porodicu, da imate društvo vršnjaka. Zato mi, kad radimo sa mladim ljudima, uglavnom podržavamo one projekte koji se odnose na vršnjačke edukatore. Jer, mladi ljudi najbolje uče od svojih vršnjaka. I to uče kroz delovanje. Ništa od teorije ne vredi. Možete pričati koliko god želite da nije dobro imati seksualni odnos bez kondoma, ili  isprobavati marihuanu i slično, ukoliko to ne dođe od samih vršnjaka ostane čista teorija. 
 
* Bavljenje sportom, volonterskim i društveno korisnim aktivnostima suštinski je korisno za mlade, ali oni nisu dovoljno uključeni u ove oblasti. Kako ih mobilisati ?
 
-Sva istraživanja pokazuju jednu dobru stvar, a to je da su mladi izuzetno zainteresovani za sport. I ako ih pitate u koje udruženje ili savez bi se uključili, to su uglavnom sportski savezi i sportska udruženja. Nažalost, mali je procenat onih koji su uključeni. Jedan od razloga jeste novac, zato što se mnogo toga što se odnosi na sport nažalost još uvek plaća. Ministarstvo je, kroz svoju Strategiju razvoja sporta u Srbiji koju je donela Vlada, pokrenulo niz aktivnosti. U skladu sa tim, gospodin Vanja Udovičić, naš ministar sporta, podržava rano bavljenje sportom, rekreativno bavljenje sportom, i značaj tog sporta koji nije profesionalan. S jedne strane, vi uvek negujete profesionalan sport - to vam je  važno i to vam je obaveza, ali hajde da malo bacimo akcenat sada na školski sport. Imate akciju gde profesionalci sportisti odlaze u škole i predstavljaju deci u osnovnim školama značaj bavljenja sportom promovišući da je sport nešto što je važno za sve. Tom prilikom se, između ostalog, donesu neki sportski rekviziti koji su važni školama, da bi one mogle da rade. Imate akcije u saradnji sa Sportskim savezom Srbije, ali jedna od zanimljivih jeste akcija koju je baš ministar pokrenuo. On je razgovarao sa svojim kolegama ministrima zaduženim za oblast sporta u zemljama u regionu, kako i na koji način da ponovo aktiviramo univerzitetski sport. Ovo aktiviranje je neophodno zato što pri fakultetima vi imate situaciju da studenti uopšte nemaju obaveznu nastavu fizičkog. I ne samo to, nego nemaju ni sale gde bi vežbali. Mnogi mladi ljudi žele da se bave sportom, a nemaju gde. Zato je pokrenuta inicijativa da se ojača taj univerzitetski sport, da se naprave čak i liga i sportska takmičenja u regionu, i da praktično svi studenti koji su motivisani i zainteresovani mogu da dobiju besplatno mogućnost da vežbaju rekreativno košarku, odbojku, fudbal... 
 
Snezana Klasnja
Snežana Klašnja (Foto: "Net Magazin")
 
MOS je takođe pokrenulo jednu aktivnost izgradnje multifunkcionalnih terena za male sportove, i to u onim jedinicama lokalne samouprave koje su imale stare terene a oni više nisu u funkciji. Manje sredstava treba da adaptirate stare terene nego da gradite nove, a s druge strane dobijate uslove za masovnost. Kako bismo imali uvid u zdravlje mladih, Zavod za sport i medicinu sporta radi ispitivanje psihofizičkih sposobnosti mladih ljudi i, pogotovo, dece u osnovnim školama, uz korektivne mere. Ideja je da se taj Zavod proširi, tako da ima svoje regionalne ogranke po Srbiji. 
 
Mi smo, radeći neka istraživanja, ispitivali vezu između načina korišćenja slobodnog vremena i zdravlja mladih ljudi. Pokazalo se da su oni mladi ljudi koji se bave sportom  najzdraviji, i fizički i psihički. Zato je poruka da zdrav način života, zdrav stil života podrazumeva između ostalog: bavljenje sportom, odvikavanje od loših navika, gimnastiku, treninge, zdrav duh i zdravo telo. To je sve zajedno. 
 
Ako se bave sportom, deca neće biti prepuštena sama sebi, nego će imati kvalitetno provođenje slobodnog vremena kroz aktivnosti koje pogoduju njihovom fizičkom i mentalnom zdravlju. S time prevenirate, na kraju krajeva, i novčana izdvajanja. Manje će morati da se izdvaja za zdravstvo, manje za policiju jer će da bude manje delinkvenata. Ali ono što je najvažnije je, ipak, to da ćemo imati aktivne, zdrave, mlade ljude koji onda kao takvi mogu i onaj drugi deo svog života da ispune na mnogo bolji način, nego ako isključivo sede zatvoreni u nekom prostoru ili u sumnjivom okruženju ne znajući sami sa sobom šta da urade. Jedan od problema koji koče razvoj fizičke kulture kod mladih svakako jeste i novčani, pa je pokrenuta aktivnost da se obnove ona sportska takmičenja koja su nekada postojala na opštinskom nivou, kao što je to svojev organizovala takozvana SOFK-a, na primer. Gledamo da, koliko god je moguće, deca u školama dobiju neke besplatne sadržaje, besplatnu mogućnost da treniraju, barem da vežbaju rekreativno, dok ne počnu intenzivno da se bave nekim sportom. 
 
U okviru projekta za univerzitetski sport koji sam spomenula, zamišljeno je da studenti DIF-a budu volonteri i drže  časove fizičke kulture svojim kolegama studentima sa drugih fakulteta koji žele da se bave rekreativno sportom. Sve u svemu, kada se ima dobra volja, kada se ima jasan plan gde želite na kraju da budete, uz dobru energiju, što našem Ministarstvu i ljudima koji rade u njemu sigurno ne nedostaje, može se stići do cilja – zaključila je Snežana Klašnja.
 
-----------------------------------------------------
 
Sagovornica “Net Magazina” apostofirala je i značaj medija u formiranju svesti javnog mnenja, vezano za aktivnosti pre svega u amaterskom i rekreativnom sportu: 
 
-Mediji su veoma bitni za ovo što radimo, s obzirom da oni u velikoj meri takođe oblikuju i način razmišljanja i način ponašanja svih koji ih prate, čitaju, gledaju. Nažalost, što se medija tiče i dalje smo svesni toga da za mnoge od njih dobra vest nije vest, nema dovoljno primera dobre prakse, primera na koje se treba ugledati. Ako je neki skandal napravljen, novine će to objaviti, jer to privlači pažnju, ali ako je urađeno nešto pozitivno...
 
Kao što se čitalačke navike razvijaju, tako u stvari vi kroz jednu dobru medijsku politiku možete da razvijate i oblikujete navike građana. Što se sporta tiče, profesionalni sport treba da bude zastupljen u medijima, ali ne možemo svi biti profesionalni sportisti i ogroman broj nas to nikada neće biti. Želimo da težimo nečem i uživamo možda u nekim lepim rezultatima, ali nedostaju emisije koje govore o značaju sportskih aktivnosti, o rekreativnom sportu, o takvim događajima kao što je, na primer, Olimpijada u Vrnjačkoj Banji koja se odnosi na stare, gde ljudi od preko 60 godina trče i rekreiraju se zarad zdravlja. To treba pokazati, pa onda informisati javnost gde mladi ljudi mogu da treniraju, gde postoje ti takozvani besplatni programi. Mi preko Kancelarije za mlade pokušavamo da omogućimo, barem kada su zimski raspusti, da uvek jedan deo mladih ima slobodne programe. To treba u medijima prikazati i pokazati na koji način te stvari utiču na boljitak u životu tih mladih ljudi. 
 
Kada govorimo o medijima, zanemarivanje primera dobre prakse, a davanje publiciteta senzacionalizmu ne odnosi se samo na sport, nego na omladinu uopšte. Često ćete videti da se mladi nalaze na naslovnim stranama novina ukoliko su  počinioci ili žrtve nekih zločina ili zlodela. Sa druge strane, postoje mladi ljudi koji su fantastični, hrabri, požrtvovani, koji rade niz humanih akcija, koji pokušavaju da pomognu drugima, a nemaju odgovarajući tretman u medijima. Mislim da njih treba promovisati. Ti mladi ljudi mogu zaista postati uzori drugim mladim ljudima. Kada će postati uzori? Kada ih društvo ceni, kada ih prikazuje, kad pokazuje njihove vrednosti. U protivnom, ako su oni negde na margini događaja, to nije dobro. Tako da se nadamo da će mediji u tom smislu veću pažnju posvetiti onim pozitivnim primerima. Ja moram da naglasim da smo mi kao Ministarstvo nekoliko puta pokušavali da približimo omladinsku politiku sredstvima javnog informisanja, da ono što radimo bude zastupljenije u medijima, i donekle smo u nekim segmentima malo napravili pomak, ali smo daleko još od toga da bi bili zadovoljni. 
 
16.04.2014.                                                                                                                                      Ekipa "Net Magazina"