SNEŽANA  ĐURIĆ, GRADSKI SEKRETAR ZA OBRAZOVANJE I DEČJU ZAŠTITU


Svima po malo, svakom po potrebi
 
Deci koja su ostala „ispod crte“ omogućićemo da se upišu u pojedine privatne vrtiće pod istim uslovima kao u državnim * Ekonomska cena ishrane, boravka i edukacije jednog deteta u vrtiću je 27.700 dinara mesečno, od čega Grad obezbeđuje 80 procenata * Veliki problem – manjak vaspitača u vrtićima 
 
 
Gospođa Snežana Đurić pre godinu dana došla je na mesto gradskog sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu. Veoma odgovorna pozicija, za koju su potrebne menadžerske i komunikacione sposobnosti, iskustvo, znanje, neretko i snalažljiost, improvizacija... Posvećena je značajnoj misiji, kako bi naša deca imala maksimalne uslove za svoj razvoj i srećno detinjstvo.
 
* Pozicija gradskog sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu veoma je odgovorna. Koji su glavni problemi sa kojima se suočavate u Vašem  poslu ?
 
-Kao i svima u našoj zemlji tako i nama, glavni problemi su oni finansijske prirode. Prosto, sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu je po zakonu obavezan da obezbedi optimalno funkcionisanje ustanova za obrazovanje i dečju zaštitu i ustanova za vaspitanje i obrazovanje, odnosno predškolskih ustanova i škola. I to u smislu opremanja škola, obezbeđivanja sredstava što se tiče ustanova za predškolsko obrazovanje, obezbeđivanja sredstava za plate zaposlenima, kao i za obavljanje delatnosti predškolskih ustanova. Ovo poslednje podrazumeva obezbeđivanje sredstava za nabavku hrane za predškolske ustanove, zatim za preventivnu zdravstvenu zaštitu i dako dalje. 
 
Što se škola tiče, sekretarijat je tu u obavezi saglasno zakonskim odredbama da obezbedi sredstva za opremanje škola, kao i sredstva za jubilarne nagrade za zaposlene u osnovnim i srednjim školama. U protekloj, 2014. godini obezbeđena su sredstva za osnovno funkcionisanje i neka dodatna sredstva kojima smo završili izgradnju pojedinih objekata. Obezbeđena su sredstva za opremanje predškolskih ustanova i škola, međutim s obzirom na broj škola i predškolskih ustanova, ta sredstva bi mogla da budu i veća. E sad, u okviru toga što imamo mi se snalazimo.
 
Nama je u sekretarijatu sada jedan od gorućih problema veći obuhvat dece u predškolskim ustanovama, jer se svake godine suočavamo sa manjkom mesta i sada imamo tri do četiri hiljade dece koja su ispod takozvane crte, što znači da ne možemo da ih primimo u vrtiće. Stoga je sekretarijat za obrazovanje prošle godine otvorio objekat u Bloku 61 – „Dragan Laković“ – gde ima kapaciteta za smeštaj 315 mališana, zatim je u Višnjičkoj banji renoviran jedan objekat koji se zove „Mali suncokreti, inače za Predškolsku ustanovu „Boško Buha“, onda je završena izgradnja vrtića u naselju Stubline, i najzad u naselju „Stepa Stepanović“ na Voždovcu završena je izgradnja vrtića i izdvojena su sredstva za opremanje svih ovih objekata. Mi očekujemo da u ovoj godini ti vrtići počnu da rade. 
 
U toku je izgradnja i u predškolskoj ustanovi Zemun, radi se o adaptaciji jednog vrtića u krugu Elektronske industrije, i očekujemo da će ove godine ta adaptacija biti završena. Takođe je uređena je projektna dokumetacija za jedan vrtić na Altini koji je opština Zemun prenela gradu Beogradu. 
 
Što se tiče onoga što je značajno u vezi predškolskih ustanova a da nisu investicije, recimo da je u minuloj godini Grad počeo pregovore sa privatnim predškolskim ustanovama i vrtićima, radi rešavanja problema većeg obuhvata dece i ti pregovori su rezultirali jednim dogovorom. Taj dogovor se dogodio blagodareći odluci gradske skupštine, koja je stvorila pravni okvir da se to realizuje. Radi se o tome da privatne predškolske ustanove, koje su verifikovane, svoje kapacitete pod određenim uslovima ponude gradu Beogradu i da mališane koje ne uspe da smesti u svoje objekte Grad smesti u privatne vrtiće pod istim uslovima pod kojima smešta decu u svoje vrtiće, odnosno da regresira 80 % ekonomske cene. 
 
Kada je reč o ekonomskoj ceni, krajem prethodne godine nadležno ministarstvo je donelo jedan pravilnik saglasno zakonu o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja. Taj pravilnik je utvrdio tačne kriterijume za formiranje ekonomske cene, što do sada nije bilo. Tako je Grad na osnovu tog pravilnika doneo rešenje o formiranju ekonomske cene. Ta cena iznosi 27.700 dinara i to je ekonomska cena boravka, ishrane i edukacije jednog deteta u vrtiću za mesec dana. Saglasno zakonskim odredbama, Grad finansira 80%, a roditelji 20%. Dakle, roditelj plaća mesečno 5540 dinara. Mi smatramo da je to vrlo pristupačno za roditelje, jer praktično ispadne 251 dinar dnevno. Gde god da se nalazi dete potroši toliko, jer treba uzeti u obzir da su tu dva obroka i dve užine, osim toga neko se bavi vašim detetom i edukuje ga, uz sve ono što prati boravak dece u vrtiću, koji traje od 4 do 12 sati. 
Kada je reč o osnovnom sistemu obrazovanja, valja spomenuti da smo mi nastavili da obezbeđujemo i produženi boravak dece u osnovnim školama. Rečju, u ovoj godini imaćemo mnogo aktivnosti, a pratićemo i sve efekte našeg rada u prethodnoj godini, te očekujem da se pokažu i rezultati one naše odluke o kojoj sam pričala, budući da ćemo 1. aprila krenuti sa upisom dece u vrtiće. 
 
SnezanaDjuric
 
* Vrtići u  Obrenovcu bili su poplavljeni tokom elementarnih nepogoda. Kakva je trenutna situacija u tim vrtićima?
 
-Na opštini Obrenovac su svi vrtići sanirani. Definitivno pre par dana je bilo otvaranje i poslednjeg vrtića koji je obnovljen, radi se o vrtiću „Veseljko“, najvećem u Obrenovcu, koji je najviše stradao i gde je smeštena i centralna kuhinja. Ta kuhinja je bila potpuno poplavljena i uništena, jer se vrtić nalazi na takvom položaju gde je malo i ulegnut, tako da je šteta bila skoro stoprocentna. 
 
Novoobnovljeni vrtić „Veseljko“ sada izgleda fantastično, kuhinja je potpuno nova. Mislim da je za obnovu tog vrtića uloženo 75 miliona dinara i ja bih se ovom prilikom zahvalila Fondaciji „Novak Đoković“, ali takođe i Humanitarnoj organizaciji Ane i Vlade Divca koji su takođe puno uložili u te naše vrtiće u Obrenovcu.
 
Što se tiče ostalih beogradskih opština, nema nijednog vrtića koji je u prošlogodišnjim poplavama bio ozbiljnije oštećen. Uglavnom se tu radilo o nekim sitnijim štetama i te manje popravke u vrtićima su blagovremeno izvršene jedan do dva meseca nakon poplava. Kao što znamo, Obrenovac je bio najviše pogođen i mi smo popravkom vrtića „Veseljko“ zaokružili potpunu obnovu tih predškolskih ustanova u Obrenovcu i oni svi rade i funkcionišu sasvim normalno.
Kada je reč o vrtićima u Obrenovcu, oni znaju da mogu slobodno da se obrate našem Sekretarijatu ako im bilo šta bude ustrebalo. Oni su svi  prilično skromni u svojim zahtevima, svesni situacije, međusobno su solidarni i pomažu jedni drugima. 
 
Dodala bih da grad Beograd ulaže i finansijske i svake druge napore da maksimalno pomogne kako vrtićima tako i školama u svim opštinama, te da im izađe u susret za njihove potrebe, i ta ulaganja nisu mala. Možda to po jednom objektu nije toliko značajno, ali s obzirom da ima blizu 400 vrtića i 300 škola, dolazimo do značajnih iznosa. Svima da bude po malo, i u totalu izađe – puno.
 
* Koliko ima privatnih vrtića u gradu Beogradu?
 
- U Beogradu postoje 52 privatna vrtića. Nama je drago da je sve veći broj tih vrtića koji žele da dobiju verifikaciju, odnosno da ispune  potrebne normative vezane za sanitarne, bezbednosne i druge uslove. Mi se spremamo da krenemo u obilazak pojedinih privatnih vrtića sa kojima ćemo krenuti u saradnju na način koji sam već spomenula, pa ćemo onda imati realniju sliku.
 
* Kako biste ocenili saradnju sa gradskim čelnicima?
 
-Saradnja je jako dobra, da nije tako mi ne bi mogli ništa da uradimo, jer u krajnjoj liniji sredstva dobijamo od Sekretarijata za finansije, naravno uz saglasnost gradonačelnika. Bez te saradnje stvarno ne bi bilo moguće da bilo koji gradski sekretarijat funkcioniše, a pogotovo Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu, jer stvarno imamo ogroman broj korisnika. Nisu tu samo nastavnici, učitelji, vaspitači, već je tu i ogroman broj roditelja. Kada vi pogledate koliko je tu dece u vrtićima, oko 55.000, puta dva roditelja, pa puta četiri babe i dede koji su zainteresovani da to funkcioniše, pa onda škole, tako da je  stvarno mnogo ljudi koje treba da ispoštujemo. 
 
*Vi ste često i na terenu?
 
-Da bih stekla uvid u potrebe i situaciju na terenu, ja često obilazim ustanove. Bilo bi poželjno da smo i češće prisutni na terenu, ali mi prosto nemamo vremena za to, jer imamo mali broj ljudi, a mnogo je posla.
 
* Pretpostavljamo da ima i društveno odgovornih kompanija sa kojima uspostavljate saradnju?
 
-Za ono što je nama najneophodnije u funkcionisanju grad obezbeđuje sredstva. Ako je potrebno nešto više, povremeno se javljaju neke društveno odgovorne kompanije. Eto, nedavno smo imali problem, zastoj u isporuci namirnica, i baš danas se pojavio jedan donator, reč je o kompaniji „Sunoko“ koja je isporučila šećer za vrtiće. 
 
Inače, sekretarijat organizuje taj „Bebi paket“, jedan projekat kako ga zovu, koji postoji već dugi niz godina. Tu se razne kompanije javljaju i sponzorišu, tako da dobijemo povremeno neku pomoć pretežno u robi koja nam treba za decu i za vrtiće. Takođe bih istakla da ima i građevinskih firmi koje nam pomažu. 
 
* Kako biste ocenili kvalitet namirnica za decu, s obzirom da su se u tom smislu pojavljivali  izvesni problemi ?
 
-Nije to bilo ništa posebno drastično, mi reagujemo na vreme. Znate kako, u smislu snabdevanja vrtića hranom postoji Zakon o javnim nabavkama po kojem se rukovodimo ne samo mi ovde, nego i većina javnih ustanova. Taj zakon propisuje neke kriterijume koje mora da ispuni proizvođač odnosno dobavljač hrane. Ako tražite kvalitet, on podrazumeva i određenu cenu za to, sa druge strane ako vam je primarno da cena bude niska onda je normalno da kvalitet ne može da bude na visokom nivou. Mi se trudimo da obezbedimo kvalitet – što se tiče nutricionista mi imamo stručnjake koji tačno propisuju kalorijske i vitaminske vrednosti neophodne za pravilnu ishranu dece, pa se time rukovodimo u planiranju ishrane dece. Ono što mi tražimo i ono što ponude, to je u redu. Do problema dolazi kada se isporučuju proizvodi koji nisu u skladu sa poručenim. Imali smo skoro na Novom Beogradu jedan slučaj da je u vekni hleba pronađen neki šraf. Zatim, kada je voće u pitanju ponekad nije odgovarajući kvalitet, takođe kada je papirna konfekcija u pitanju... Neki dobavljači nisu baš mnogo odgovorni, javljaju se, konkurišu, a onda kada dođe do isporuke nastaju mali problemi. Kad predškolske ustanove treba da vrate to što su primili a nije zadovoljavajućeg kvaliteta, one imaju problem šta će umesto toga da daju deci za ishranu. Ako dobavljač dobije negativnu referencu vi onda treba da sprovodite novi postupak, to jako dugo traje, dobavljači imaju mnogo zakonskih mogućnosti, zakon im dozvoljava da se neograničeno žale i tako dalje. Ono što bih ja htela da poručim dobavljačima, to je da poštuju odredbe ugovora, da malo više vode računa o hrani koju isporučuju vrtićima, jer ipak se tu radi o deci i o njihovom zdravlju. 
 
* Na kraju ovog razgovora, šta biste mogli da poručite roditeljima?
 
-Htela bih nešto da im poručim povodom cene vrtića, jer je to ono što njih najviše brine i imamo najviše pitanja na tu temu. Mi smo uredili ekonomsku cenu mesečnog boravka deteta u vrtiću i, kao što sam rekla, ona za roditelje iznosi 5540 dinara. Tu nije reč o nekoj velikoj svoti, ali ipak mi smo imali nekih problema da pojedini roditelji i tu svotu ne uplaćuju redovno. Zbog toga bih apelovala na roditelje da na vreme izmiruju svoje obaveze, kako sistem koji funkcioniše za opšte dobro ne bi bio ugrožen. Mi znamo da i roditeljima nije lako, da i oni imaju problema, i neredovnih plata i otkaza, ali ipak apelujemo da izmiruju svoje obaveze redovno, jer ne bi trebalo da se sve prebija preko Gradskog sekretarijata za dečju zaštitu i obrazovanje. Znate, ako hoćete da vam neko čuva dete i da to radi na zadovoljavajući način, onda to prosto mora da se minimalno plati. To je usluga kao svaka druga, to nije obaveza, svaka se usluga plaća, pa eto svako od tih roditelja ima mobilni telefon u kući i više ga sigurno plaća nego što treba da izdvoji za vrtić za svoje dete. Verujte, i ja bih volela da sve može da bude potpuno besplatno, ali to nije moguće u ovim uslovima, a evo mogu da obećam kao i do sada da će naše predškolske ustanove raditi najbolje što mogu, kao što je i do sada bio slučaj. Verovatno ima i onih koji nisu radili baš za primer, ali to su ipak samo izuzeci i sporadični slučajevi. Sve naše predškolske ustanove odlično rade, sa direktorima imamo odličnu saradnju, čak možda bolju nego sa osnovnim školama. 
 
Roditeljima dece – osnovaca bih poručila da ćemo raditi na bezbednosti njihove dece i da smo napravili   jednu studiju što se tiče video – nadzora u školama. Mi ćemo sigurno u toku ove godine pokrenuti, ako ne i završiti uvođenje video – nadzora u škole, i to u saradnji sa MUP-om. Što se tiče opremanja osnovnih škola,  završićemo ono što je najhitnije. Sredstava nema mnogo, ali ono što možemo da pomognemo u granicama naših mogućnosti to ćemo ostvariti – zaključila je gospođa Đurić. 
 
--------------------------------------------------
 
Manjak vaspitača i – razumevanja 
 
Gradska sekretarka za dečju i socijalnu zaštitu apostrofirala je još jednu značajnu činjenicu:
 
-Imamo problem sa zapošljavanjem vaspitača, imamo i inače manjak vaspitača. Prosto, vaspitači koji su u jednom vrtiću čekaju da vide koliko će dece doći, odnosno kolika će dolaznost biti tog dana, pa ako je dolaznost eventualno veća u nekom drugom vrtiću, onda se oni sele i premeštaju u drugi vrtić, rade prekovremeno i tu nam je onda malo i problem bezbednosti dece, s obzirom da je manjak vaspitača. 
 
Što se tiče vrtića u naselju „Stepa Stepanović“, pa eto konkretno čekamo da nam se odobri novo zapošljavanje kako bi taj vrtić počeo da radi. Mi smo slali zahteve za izuzimanjem i našem resornom Ministarstvu prosvete, pa valjda ono nije nadležno i mi ne znamo kome da se obratimo, slali smo i Ministarstvu za lokalnu samoupravu i Ministarstvu finansija... Nismo do sada imali neko razumevanje, ja razumem da su mere štednje, da su tedencije da bude generalno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, ali ovo je ipak jedna specifična delatnost, specifičan uzrast dece, tako da prosto mislim da bi trebalo da bude više razumevanja za ovu delatnost i da se omogući zapošljavanje ne većeg broja ljudi, već onog broja koji je u skladu sa normativima koje je uostalom propisalo i Ministarstvo prosvete, i naravno sa potrebama.  
 
(09.02.2015)