USTANOVA KULTURE PALILULA
Mesto pozitivnih vibracija
Ustanova kulture Palilula, relativno mlada, osnovana je od strane Gradske opštine Palilula radi zadovoljavanja kulturnih potreba stanovnika ovog dela Beograda. Tu se nekada nalazio Univerzitet „Braća Stamenković“. Ceo taj prostor sada je kompletno renovinan, pa izgleda reprezentativno. Tu su razni kulturni, edukativni i komercijalni sadržaji. O Ustanovi kulture Palilula, njenom aktuelnom trenutku i mogućnostima za razvoj razgovarali smo sa gospodinom Anđelkom Živkovićem, direktorom ustanove.
* Sa kojim se izazovima suočavate kao direktor ovakve institucije i kakav je način funkcionisanja Ustanove kulture Palilula?
-Naša ustanova je osnovana pre pet godina. Ranije je na ovom prostoru postojao Radnički - kasnije Narodni univerziet „Braća Stamenković“(NUBS), koji je sada u stečaju. Prekretnica nastaje kada je opština Palilula uknjižena kao korisnik ovog velikog objekta koji ima oko 5000 m2 . Odmah posle uknjižbe osniva se Ustanova kulture Palilula, odnosno u početku „Braća Stamenković- Palilula“ ali je kasnije izvršena promena naziva u sadašnjem obliku. Od tada se kreće sa renoviranjem.
Opština Palilula, kao naš osnivač, uložila je dosta sredstava u ovu zgradu. U početku je zgrada izgledala tako da nije bila za posećivanje, ali joj je renoviranjem vraćen nekadašnji sjaj. Posle pet godina puno toga se uradilo, finale predstavlja adaptacija i sanacija velike dvorane koja je bila potpuno urušena – ona je bila izgorela u požaru i 10 godina uopšte nije bila u funkciji. Podsetio bih da je reč o dvorani koja ima svetlu tradiciju – u njoj su nastupala mnoga svetska imena, a i domaće muzičke zvezde kao što su Đorđe Marjanović i drugi popularni izvođači. Jedno vreme tu je postojao studio za snimanje koji je koristio RTS, a kasnije i televizija „Pink“, iz razloga što je ta sala jako akustična. Možda je imala najbolju akustiku u gradu, jer je imala oblik školjke. Međutim, taj deo zgrade gde se nalazila velika dvorana je izgoreo u požaru.U početku adaptacija je pokrenuta sredstvima koja su bila skromnija u odnosu na ono što je bilo potrebno uraditi,ali su kasnije ipak obezbeđena sredstva i mi smo dobili jedan velelepan, multifunkcionalan prostor, sigurno jedan od najlepših prostora u Srbiji. Nakon završetka radova na rekonstrukciji kreće se sa aktivnostima, ja sam na javnom konkursu izabran kao direktor i moj zadatak bio je da se za vrlo kratko vreme,nakon adaptacije, uspostave svi programi koje inače imaju i drugi kulturni centri , što smo i uspeli.
* Da li je Ustanova kulture Palilula u stanju da sama sebe finansira, ili imate neku podršku iz budžeta?
-Odmah da kažem da smo mi jedna od retkih samofinansirajućih kulturnih ustanova u Srbiji, ali smo deo sistema opštine Palilula, te nam je mnogo lakše da fukcionišemo jer nam opština uvek priskače u pomoć kada je to potrebno. Imamo ugovor sa opštinom kao našim osnivačem,kojim nam je osnivač dozvolio da mi izdajemo prostor koji je inače veliki i da na taj način dolazimo do neophodnih sredstava za funkcionisanje ustanove. Mi ne koristimo celu zgradu koja ima skoro 5000 m2, već imamo zakupce, od Nacionalnog ansambla „Kolo“ pa sve do prve privatne turističke škole, Fakulteta PEP i drugih zakupaca koji su u našoj zgradi. Opština Palilula nam svakako pomaže kada god nastane neki veći problem, jer su režijski troškovi veoma veliki , naročito troškovi daljinskog grejanja.
Anđelko Živković (Foto: Net Magazin)
* Kakva je saradnja sa gradom Beogradom ?
-Saradnja se odvija kroz komunikaciju sa drugim kulturnim centrima čiji je osnivač Grad Beograd. Kulturni centri su naša ciljna grupa, povezujemo se sa svima. Sa Domom omladine Beograda potpisali smo Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji te razmenjujemo programe kad god možemo jer je i ekonomičnije da neko napravi program i da ga onda razmenjujete. Tako na primer, napravili smo jednu predstavu koja je ovde u našoj koprodukciji pa sad igra u „Madledijanumu“. Radi se o predstavi „Gledanje“. Pokušali smo da napravimo pozorišni program, koji nema tradiciju u ovoj zgradi. Velika dvorana ima muzičku, ali ne i pozorišnu tradiciju, međutim pošto je adaptacijom dobila funkciju koja može da se upotrebi i za pozorišne predstave mi smo napravili nekih 10-12 malih koprodukcija. To funkcioniše nekad sa uspehom nekad ne, zavisi od trenutka do trenutka, zavisi i od predstave. Stvari se kreću u tom pravcu da se „Scena Stamenković“ – kako smo je nazvali – polako pretvara u muzičko scensku dvoranu, ali od pozorišnog programa mi ne odustajemo. Recimo da su za ovu našu scenu idealni – mjuzikli.
Uspeli smo, za kratko vreme, da organizujemo sve programe koji funkcionišu u drugim ustanovama koje imaju sličan prostor. Na repertoaru je pozorišni program, muzički program, izložbeni, književni program, kao i edukativni. Pozorišni program funkcioniše na bazi tih nekih malih koprodukcija, odnosno partnerstva koje nudimo pozorišnim trupama, organizacijama, malim produkcijama. Imali smo za godinu dana više od 10 pozorišnih premijera – bio je tu Dragan Jovanović, Marko Živić, Mira Bobić Mojsilović,Irfan Mensur, Branislav Lečić i mnogi drugi naši najpoznatiji glumci. Kada već spominjem glumca Dragana Jovanovića, moram da kažem da je zahvaljujući njemu i bivšem predsedniku opštine Danilu Bašiću i pokrenuta inicijativa o rekonstrukciji scene „Braća Stamenković“, tako da je sada to jedna oaza kulture na Paliluli.
* Pozorišna scena Ustanove kulture Palilula postala je sastavni deo opšte pozorišne klime i kulturne ponude glavnog grada?
-Drago nam je što je to tako. Znamo da je konkurencija velika, u samom gradu postoji jedno desetak pozorišta koje dugo godina rade, tako da mi pokušavamo da budemo prisutni sa našim pozorišnim repertoarom. Teško je, ali idemo polako i strpljivo, korak po korak. Vremenom ćemo i to da postignemo. Za sada smo uspešniji u programu pozorišnih predstava za decu ali je to veoma dobro jer ćemo na taj način,kasnije dobiti značajan deo publike.
* Gde vidite Ustanovu kulture Palilula za deset godina?
-Prvoga dana kada sam došao ovde, ja sam imao neku projekciju kako će sve to izgledati u perspektivi. Znao sam da je ovo jedna ustanova koja zaslužuje veliku pažnju, i da može da ostvari svoju kulturnu misiju. Naša ustanova je na odličnoj lokaciji, u širem centru grada, ima veliki parking što predstavlja prednost u odnosu na mnoge kulturne centre. Prostorni kapacitet takođe je jedna prednost koju ne treba zanemariti, posedujemo dvoranu koja je jedna od najlepših u Srbiji, koncertnu i pozorišnu, dve lepe galerije, nekoliko sala za vežbanje, potencijalnu letnju baštu... Svakako će program u budućnosti da se iskristališe. Književni program, koji je jako posećen, imamo otprilike dva puta nedeljno. Izložbe se odvijaju na dva mesta, u izložbenoj multimedijalnoj sali i u galeriji „Potkovica“ dva puta mesečno. Ja sam optimista što se tiče budućnosti naše ustanove, i mislim da će postati jedan od najposećenijih kulturnih centara u Beogradu.
* Ustanova kulture Palilula prevazišla je lokalne okvire, pa vaše priredbe posećuju i stanovnici ostalih beogradskih opština?
-Mada nam je baza na opštini Palilula, mi smo otvoreni za sve Beograđane, za sve ljude koji vole kulturu i programe koje nudimo. Ali u prvom planu su Palilulci, posebno deca. Njima su namenjeni mnogi sadržaji – koncerti za decu, pozorište za decu iz predškolskih ustanova... Deca iz vrtića dolaze ovde organizovano dva puta godišnje, osnovne škole sa Palilule jedan do dva puta godišnje imaju besplatno na raspolaganju našu ustanovu. Zahvaljujući opštini Palilula, svoj Dan škole proslavljaju u Ustanovi kulture Palilula, u profesionalnim uslovima, sa profesionalnim majstorima tona, svetla i svim ostalim sadržajima. Cilj nam je da publiku iz celog grada dovedemo kod nas nudeći im poznata estradna imena kao što su Aleksadra Radović, grupa „Garavi sokak“, Grupa „Frajle“. Tu je nastupala i Mercedes Ruiz, čuvena flamenko plesačica,Perdo Fernandez, zatim balerina Ašhen Ataljanc koja ima svoju školu i mnogi drugi.Mnogo događaja smo uspeli da organizujemo , sigurno , preko 350 događaja na velikoj sceni samostalno smo održali, što je veliki uspeh za ovo kratko vreme – sa optimizmom zaključuje priču o mestu pozitivnih vibracija, Ustanovi kulture Palilula, Anđelko Živković.
(3.7.2014)