INDIREKTNO


Piše: Aleks Martin
 
Balkanski lonac
 
Kako stvari stoje, predstoji nam traumatično leto. Velike sile pripremaju rezoluciju o Srebrenici, a Srbiju niko ne zarezuje. Opasno se zakuvava balkanski lonac koji preti i da proključa, jer su međunacionalni odnosi u ovom delu Evrope prilično zatrovani.
 
Angloamerikanci preko naših leđa vode specijalni rat protiv Rusije. To je jasno i premijeru, koji je nedavno putovao u SAD da tamo dobije domaći zadatak. Primili su ga neki nebitni likovi, što samo potvrđuje koliko je naš ugled u svetu katastrofalan. 
 
Poniženjima kraja nema, sramna se kapitulacija sprema!
 
Položaj Srbije veoma je delikatan. Politika balansiranja između Istoka i Zapada, politika sedenja na dve stolice doživljava krah. Uskoro ćemo morati da se izjasnimo - ili smo za one koji su nas bombardovali, ili za „pravoslavnu braću“. Jer, zemlja kojoj je ekonomija totalno upropašćena ne može biti nezavisna. 
 
Srbija nikada nije dovoljno mala, da bi bila po ukusu Londona i Vašingtona. Nakon što su nam oteli Kosovo, Angloamerikanci teže da nam otkinu i Sandžak i Vojvodinu, srez Bujanovca i Medveđe pripoje Velikoj Albaniji, a Republiku Srpsku marginalizuju. Makedonija se namerno destabilizuje, kako preko nje ne bi mogao da ide gasovod koji bi zemlje Balkana i Srednje Evrope snabdevao gasom iz Rusije. Time bi se na Balkanu uspostavio novi poredak i sve zemlje postale bi banana – republike, bez suvereniteta. 
 
Balkanski
 
Velike geostrateške igre, čije razmere još nismo u stanju da shvatimo, mogu da nam se obiju o glavu. 
 
Šta čini Srbija da spreči najnoviju podvalu Zapada? Ima li u ovoj našoj smehotresno sklepanoj Vladi imalo patriotizma i nacionalne svesti? Odgovore na ova pitanja nećemo morati dugo da čekamo, došao je trenutak istine. 
 
Dobro je poznato ko pali albanske teroriste da divljaju po Balkanu. Znamo i ko je omogućio Hrvatskoj da protera stotine hiljada nedužnih srpskih civila u akciji „Oluja“, koju komšije slave kao svoj veliki vojnički uspeh. Pa ipak, nastavlja se praksa da se samo srpska strana drži na optuženičkoj klupi, te u tom svetlu treba posmatrati i najavljenu rezoluciju Saveta bezbednosti UN, koju Velika Britanija priprema da isturi u Njujorku povodom godišnjice događaja u Srebrenici. 
 
Šta Srbiji valja činiti? Svojom glupošću i inertnim ponašanjem sami smo sebe doveli u takvu situaciju da nam je teško dati iole dobar savet. Jedno je, ipak, sigurno. Ni po koju cenu ne sme se potpisivati bilo šta što bi moglo da se protumači kao priznavanje nezavisnosti Kosova, ili pak priznavanje odgovornosti Srbije i Republike Srpske za događaje u Srebrenici. Uostalom, u tom bosanskom gradiću nije bilo ni „G“ od genocida.
 
Sada nije zgodan trenutak da bilo ko od naših zvaničnika ode u Srebrenicu, pogotovo što je jedan predsednik Srbije tamo već boravio - reč je o Borisu Tadiću. 
 
Zvanični Beograd treba da vodi usaglašenu spoljnu politiku sa Republikom Srpskom, što će reći da se Milorad Dodik ne sme ostaviti na cedilu, jer bi to značilo da srpski narod u Bosni i Heregovini prepuštamo na milost i nemilost njegovim neprijateljima. Zapad nas svojim postupcima prosto gura u naručje Istoku, pa ako je tako onda nam ne preostaje ništa drugo nego da se Moskvi i priklonimo, barem dok ne ojačamo do te mere da možemo voditi samostalnu politiku, koja odgovara interesima Srbije. 
 
Moskva je manje zlo nego Vašington!
 
(11.06.2015)