INDIREKTNO

 

Piše: Aleks Martin

 

ĐE SAM TU JA ?
 
Korupcija je na ovim prostorima uzela toliko maha, da je više skoro i ne primećujemo. Postalo nam je potpuno normalno da dajemo mito, poslove obavljamo preko veze, a na vest da neko za uslugu, koja spada u opis njegovih radnih obaveza, traži koverat sa „šuškom“, ostajemo ravnodušni. Time svi postajemo saučesnici u ovom bolesnom sistemu.
 
Možda su najviše su korumpirani oni koji bi to najmanje smeli da budu. Ljudi koji imaju velike plate, odličan standard – ličnosti iz sveta politike. Pojedini političari predstavljaju glavnu smetnju u napretku ovoga društva, glavne kočničare progresa.
 
Najbolji dokaz za ovu tvrdnju su – napuštena gradilišta po Srbiji, neostvareni projekti, koji godinama tapkaju u mestu i smetaju svima, osim onima koji su plaćeni da se brinu o tome – političkim moćnicima.
 
Korupcija
 
„Đe sam tu ja“ – pitaju (se) oni, čim dođe na dnevni red pokretanje nekakvog velikog investicionog projekta. U prevodu sa crnogorsko-bosanskog: „Kakav je moj interes tu, i zašto bih ja mrdnuo prstom, ako meni ne legne neka lova u džep“?
 
Zaboravljaju na bezobrazno visoke plate koje su im već legle u džep da bi taj posao obavljali, a narod Srbije im za to odvaja od svojih usta.
 
„Đe sam ja tu“ – pita lekar kad treba da operiše pacijenta. „Đe sam tu ja“ – pita direktor društvene firme kad treba nekog pripravnika da zaposli. „Đe sam ja tu“ – pita sudija kada od njega traže da nekog oslobodi.
 
Odgovor znamo svi, i svi znamo „ĐE SMO“ – u čmaru Evrope, zato što o nekim stvarima razmišljamo na bolestan način.
 
Ako moćnici ne mogu da se dogovore oko toga „Đe je ko“, i koliko kome treba love od mita da pripadne, posao trpi. Gradilišta zjape prazna, muzeji, škole ili biblioteke čekaju na rekonstrukciju godinama, gubici se gomilaju, društvo oseća posledice nebrige, javašluka i nemara. Pojavljuje se i sujeta – samo zato što se nekome moćniku učini da je neki njegov kolega više profitirao, on stopira projekat, po sistemu „Ako ja ne maznem lovu, neka propadne ceo svet“.
 
Ovakve ljudske karaktere kakvi postoje kod nas, ni Dostojevski ne bi mogao perom da opiše!