INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Hejteri

Nacionalni hobi, hejtovanje, na ovim prostorima je doveden do perfekcije. Svako svakoga pljuje – pozicija opoziciju, opozicija poziciju, komšija komšiju, brat sestru, svekrva snaju... Cela Srbija je jedan veliki i prljavi rijaliti, u kome padaju nepromišljene reči, ružne uvrede i cinične aluzije. 
 
U pljuvanju se takmiče svi, i odrasli i deca, a možda prednjače oni koji bi najmanje trebali – mediji. Umesto da edukuju građane i podižu njihovu svest, novinari rade upravo suprotno, jer podstiču najniže strasti kod širokog auditorijuma. Postaje svakodnevna pojava da se neki pojedinac, bez valjanih argumenata, izloži javnom i medijskom linču, da se kompromituje i popljuje, a posle, ako se ispostavi da čovek nije ni kriv ni dužan, laži i klevete se ne demantuju, ili se demantuju veoma nevešto. O nekom izvinjenju što je čoveku naneta velika šteta, nema ni govora!
 
Ne znamo da radimo, ali znamo da pljujemo nekog ko radi. Ne znamo da napravimo nešto lepo i korisno, ali zato umemo da razaramo ono što je neko mukotrpnim radom stvorio i da mu nanesemo štetu. Iz čiste zlobe i pakosti!
 
ruznereci
 
Kada bismo bar deo energije koju koristimo da nekog omalovažimo upotrebljavali za nešto pametno, gde bi nam bio kraj!?
 
Ta naša ružna osobina, dovela je do toga da smo od prijatelja našeg naroda napravili neprijatelje, a od neprijatelja – još gore neprijatelje! Zato su nam svi redom okrenuli leđa – Slovenci, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Bosanci... Zato su se dojučerašnja braća otcepila, a njihovim putem krenuli su i Albanci sa Kosova. Od „dobrih i poštenih“ Srbijanaca, spremaju se da pobegnu i muslimani iz Sandžaka, pa čak i Vojvođani!
 
Ono što, generalno, fali našem narodu jeste – sposobnost za samokritiku. Nemamo objektivnu percepciju stvarnosti, već projektujemo iskrivljenu sliku u koju želimo da verujemo. U tome smo uporni do iznemoglosti, pa možda nije daleko dan kada ćemo, u skladu sa proročanstvom Tarabića, svi stati pod jednu šljivu, a ta šljiva zvaće se – Beogradski pašaluk. Što je najgore, i tada – kada nas ostane šaka jada – mi ćemo se deliti i svađati između sebe, optužujući jedni druge, dok će naši neprijatelji zadovoljno da trljaju ruke. 
 
Na ovom surovom svetu, u složenim odnosima koji vladaju između nacija, opstaće prilagodljivi narodi, dok će oni drugi da izumru kao dinosaurusi. Među dinosaurusima naći će se i pripadnici „nebeskog naroda“...
 
(21.01.2016)