INDIREKTNO

Piše: Aleks Martin

Hipokratova (za)kletva

Zdravstvo je u Srbiji u rasulu. Gde god zaviriš - pustoš, bolnice liče na kasapnice, nedostaju osnovna sredstva za rad... Sve je opljačkano, obezvređeno, degradirano.

Kako smo radili, tako nam se i vraća.

Ceo zdravstveni sistem je na staklenim nogama. Zdravstvo nam puca po svim šavovima i nema realnih šansi da će ubuduće biti bolje. U Domovima zdravlja i državnim zdravstvenim ustanovama nedostaje stručno medicinsko osoblje, medicinari napuštaju Srbiju i odlaze u inostranstvo, gde mogu pristojno da zarade i gde su uslovi za rad i usavršavanje neuporedivo bolji. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koju je SNS sekta perfidno nametnula putem zakona da bi ga zloupotrebljavala, nanosi još gori udarac našem zdravstvu, koje je praktično na izdisaju. Ako se ovako nastavi, nije daleko dan kada u državnim zdravstvenim ustanovama neće imati ko ni da radi!

Kakvu strategiju za zdravstvo imaju „mozgovi“ koji upravljaju Srbijom? Nikakvu. Jedino što njih interesuje jeste da se ovakav naopak sistem nekako održi dok su oni na vlasti, kako bi mogli još malo da muvaju i isisavaju državne pare, radi svog opstanka u foteljama. Kako bi pojedinci iz vlasti, oni na visokim položajima, mogli da manipulišu putem nameštenih tendera i sumnjivih javnih nabavki. Jasno je da se niko od vlastodržaca i članova njihovih porodica ne leči u državnim zdravstvenim ustanovama, nego u privatnim, ili u inostranstvu.

Ovakav naopak zdravstveni sistem, koji se veštački održava „na aparatima“, truo je i zreo za propadanje. On se ne može remontovati, nego ga treba ukinuti, kako bismo se svi lečili u privatnom zdravstenom sektoru. Ionako u državnom niko ne može dobiti adekvatnu negu, uslugu dostojnu čoveka, normalan tretman i pomoć. Ispada da se građanima odbija od plata i penzija za zdravstvo, samo zato da bi partijski SNS botovi zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama dobijali svoje plate. Pri tome, valja naglasiti da mnoge od tih partijskih poslušnika sačinjava nemedicinsko osoblje.

U državnom zdravstvu vlada javašluk, konfuzija i haos. Pacijenti nemaju gde da se informišu, lutaju kao guske u magli od vrata do vrata, a tamo ih dočekuju namrgođene „šalteruše“, pune negativne energije. Bolesne ljude muče i ponižavaju, oni satima čekaju da budu primljeni kod lekara. Teške bolesnike maltretiraju sa birokratskim budalaštinama, za snimanje ultrazvukom čeka se mesecima. Takozvane „liste čekanja“, uobičajene za države u kojima vladaju kaubojski zakoni, često su fatalne za ljude sa neizlečivim oboljenjima, pa mnogi i ne dožive operaciju. Za to se niko od nadležnih ne uzbuđuje, štaviše jedan penzioner manje rasterećuje budžet, pa će biti mesta za uhlebljenje nekog novog stranačkog bota.

lekari

 

Pojedini lekari u državnim ustanovama samo primaju platu i statiraju, a pacijente koji im dolaze upućuju da neke posebne preglede obavljaju u privatnim zdravstvenim ordinacijama u kojima oni honorarno rade! Sukob interesa, očigledna samovolja i korupcija narodu zagorčava život i čini se je to nemoguće iskoreniti. Naravno, država sve toleriše, jer su mnogi iz državnog aparata umešani u nečasne radnje.

U državnim zdravstvenim ustanovama – jad i beda. Čaršavi posepani, uređaji stari, sve živo se raspada, kao da je ratno stanje. Vlada totalna neodgovornost i anarhija. Čini se da nikoga ni za šta nije briga. Pacijenti su prepušteni sami sebi i mogu da se uzdaju samo u Boga, jer niko im pomoći neće. Štaviše, oni koji su plaćeni da im pomažu češće im odmažu, dajući im nestručne dijagnoze, lečeći ih pogrešnim lekovima i predajući ih u kandže farmaceutske mafije sa kojima su u dilu.

Bahati i nadobudni lekari u većini slučajeva se ponašaju neljubazno prema pacijentima, izražavajući neizainteresovanost za njihovo zdravstveno stanje. Bolesnicima pristupaju na nehuman način, površno, aljkavo, nemarno, što često dovodi i do katastrofalnih posledica. Mnogi ljudi bili su žrtve "lekara monstruma" među kojima se nalaze ne samo štetočine sklone korupciji nego i sadisti, psihički poremećeni. Kada se u bolnici dogodi neki slučaj sa fatalnim ishodom, krivicom lekara, retko kad neko u belom mantilu krivično odgovara, jer je državni sistem postavljen tako da štiti neodgovorne ljude.

Zato mnogi ojađeni građani pravdu uzimaju u svoje ruke, pa se sve češće dešavaju slučajevi fizičkih napada na lekare i medicinsko osoblje.

Lekari su često i nestručni, nemaju naviku da se samousavršavaju i prate savremene trendove u svojoj profesiji. Mnogi od njih ostali su na nivou znanja iz osamdesetih, kada su završili fakultet. Ne žele da sarađuju sa pacijentima i da ih edukuju, već koriste njihovu zaostalost da bi im se nametnuli kao autoriteti i manipulisali sa njima. Sa druge strane, pacijenti gledaju u lekara kao u Boga i naivno očekuju da im on reši sve njihove probleme, ne shvatajući da moraju pre svega sami da se brinu o svome zdravllju. Da osluškuju svoj organizam, da se informišu, žive zdravim načinom života, da vežbaju, da se odreknu pušenja, vode računa o ishrani, da primenjuju dostignuća alternativne i narodne medicine...

Mnogi lekari uhlebljeni u državnim ustanovama hronično kukaju da su im plate male, prenebregavajući pri tome činjenicu da su u ovoj zemlji plate male svima, osim privilegovanim pojedincima bliskim vladajućoj kasti. Takođe zanemaruju činjenicu da u državnim ustanovama mnogi od njih vrlo malo rade. Ako misle da su nedovoljno stimulisani poštenije je da daju otkaz i ustupe mesto mladim lekarima kojih na Birou rada ima veome mnogo, nego da otaljavaju posao, mučeći i sebe i druge. Za većinu lekara nema problema, jer su se snašli angažmanom u privatnim ordinacijama gde mlate debele pare. 

Svi lekari su položili Hipokratovu ZAKLETVU, ali da je „otac medicine“ danas kojim slučajem živ, on bi ljudima u belim mantilima uputio – KLETVU: „Dabogda tebe lečili kako ti lečiš druge“.

(22.03.2019)