INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Kasta parazita
 
Srbija je zemlja čuda. Neradnici kuliraju, trudbenici gotovo gladuju. Što god zaradiš uzme ti država, tako da se više isplati raditi na crno nego registrovati firmu. Armija socijalnih slučajeva tumara gradovima, a sela opustela jer su poljoprivrednici uništeni konkurencijom stranih megamarketa.
 
Najveća rak-rana promašenog sistema predstavljaju javna preduzeća pod neposrednom kontrolom države. Reč je o hroničnim gubitašima, koji bi trebalo da služe građanima Srbije i budu njima na usluzi, a ustvari su leglo korupcije i pogodno tlo za mutljavine najrazličitijeg tipa. Na čelu tih firmi najčešće sede ljudi bez odgovarajuće struke, znanja i sposobnosti, sumnjivog moralnog kredibilieta, koji su na funkcije postavljeni bez javnog konkursa, od strane vladajuće vrhuške, a na osnovu partijske pripadnosti. To su štetočine u bukvalnom smislu, koji pomažu da se državni novac raznim mahinacijama sliva u nečije privatne džepove. Za taj “rad” njihove političke gazde ih nagrađuju abnormalno visokim platama koje nisu zarađene na tržištu, nego otete od poreskih obveznika.
 
Parazitjpg
 
Vladajućoj vrhuški i to je malo, pa iz budžeta ove jadne i osiromašene države zbrinjavaju sto hiljada parazita, koje su zaposlili u državnim firmama na osnovu partijske knjižice. Ogroman broj ljudi bez odgovarajućih kvalifikacija ustoličen je na nepotrebna, izmišljena radna mesta i prima platu za nerad! 
 
Takvo opterećenje za budžet ne bi mogla da izdrži ni jedna Švajcarska, a kamoli uništena i opustošena Srbija. 
 
Uzalud apeli Evropske Unije i Međunarodnog monetarnog fonda da se smanji javna potrošnja, da se skreše broj zaposlenih u javnim preduzećima - vladajuća garnitura za to nimalo ne mari. A i kako bi se mogli odreći svoje partijske vojske, botova koji ih svojim glasovima i drže u sedlu!? Kako bi mogli da “puste niz vodu” sve svoje prijatelje, rođake i ortake, koje su na muvatorski način uhlebili?
 
Premijer stalno priča o reformama. Ali, reforme nisu smanjenje plata i penzija, već – promene u sistemu. A to podrazumeva radikalne rezove u javnom sektoru, smanjenje broja zaposlenih i sređivanje stanja u njima. Državu treba ustrojiti tako da se poštuje rad, red i disciplina i da se uspostavi sistem odgovornosti. Partijski višak zaposlenih u javnom sektoru (a reč je uglavnom o birokratiji) godišnje košta državu preko milijardu evra, a taj novac bi se mogao upotrebiti za razvojne projekte i investicije. Takođe preko milijardu evra godišnje iz budžeta se, preko Fonda za razvoj i različitim subvencijama, izvuče za burazerske firme koje su povezane sa partijskim centralama. 
 
Naravno, bilo bi nehumano otpustiti 100.000 ljudi iz državnih preduzeća i ostaviti ih bez sredstava na ulici. Tim ljudima treba dati univerzalnu socijalnu pomoć dok traže posao. Time bi se uštedelo 700 miliona evra i omogućilo smanjenje poreza u privredi. Sadašnja situacija je neodrživa, jer gajenjem nesposobnih firmi i gubitaša uništava se i ono malo zdravih privrednih subjekata, malih i srednjih privatnih preduzeća koje država guli da bi namirila svoje partijske miljenike. 
 
Ako smesta ne pristupimo reformi javnih preduzeća na način na koji su ona organizovana u razvijenim zemljama, bankrot ove države biće veoma blizu. A tada ćemo svi da se češemo!
 
(03.05.2016)