INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Kritična masa
 
Navika je čudo. Čovek se na dobro lako navikne, pa mu to postaje normalna stvar, čak i kada je u pitanju nešto što nije racionalnim razlozima objašnjivo. Tako na primer, srpski sportisti nas navikavaju na rekorde, na medalje, obaraju sve prognoze i predstavljaju retku svetlu tačku u ovoj našoj sumornoj skakodnevnici, jedino na šta možemo biti ponosni.
 
Mnogi u Srbiji, a još više u inostranstvu, pitaju se u čemu je fora, gde leži tajna uspeha, zašto smo tako dobri u sportu kada ne ulažemo mnogo novaca, kada smo siromašna i mala zemlja koju je i Bog zaboravio. 
 
Iskreno, ni mi nemamo pojma!
 
Možda su tu u pitanju geni, možda borbeni duh koji leži u svima nama, zov Solunskih ratnika, nadaleko čuveni srpski prkos, inat, izdržljivost i žilavost kojom se odlikujemo. Ali da bi se stiglo do Olimpa, uz sve te začine, potrebno je i nešto više. Rad, disciplina, odgovornost, samokontrola, vera u sebe, poštenje prema sebi i drugima... 
 
Ko bi rekao da toga ima u nama!?
 
Sport-komentar
 
Ako možemo u sportu, zašto to ne bismo mogli u ekonomiji, nauci, kulturi? Zašto ne bi bilo moguće da postanemo balkanski Japan, uzor čitavom regionu, da postavimo neke nove standarde?
 
Zato što sistem vrednosti koji se primenjuje u sportu nije prihvaćen u drugim oblastima društvenog života. Zato jer su sportisti najzdraviji deo nacije koji ne želi da mu uzori budu likovi iz rijalitija, polusvet koji ovde vedri i oblači. 
 
Sportisti su svet za sebe i oni odolevaju pokušajima da ih društvo koje nije normalno asimiluje i iskvari. Koliko mogu. A kada se umore od pokušaja da se bore protiv vetrenjača, zapaliće u inostranstvo poput tolikih drugih uspešnih mladih talenata, stručnjaka, kulturnih radnika.
 
Dočekaće ih tamo oberučke, jer se u razvijenom svetu poštuju sve one vrednosti koje mi ovde najčešće nipodaštavamo, marginalizujemo i bacamo u blato. 
 
Kada bi se sportisti pitali, Srbija bi bila drugačija. Kada bismo skupili sve one pametne i sposobne ljude koji su se u potrazi za normalnim životom otisnuli u beli svet i postavili ih da oni vode Srbiju, naša zemlja bi procvetala. Ali je to nemoguće. Zašto? Zato što oni predstavljaju jednu manjinu, a manjina, ma kako vredna i sposobna, ne može nadvladati većinu. Neophodno je da se stvori kritična masa koja bi inicirala promene.
 
Ostaje da se nadamo da će one vrednosti koje promovišu naši sportski heroji delovati podsticajno na neke buduće generacije da bi bilo sve više atleta, a manje – starleta. 
 
(28.06.2015)