INDIREKTNO

Licemerno zgražavanje

Piše: Aleks Martin

Manijaci su među nama. I ima ih mnogo više nego što bi se to moglo pretpostaviti. Čak bi se moglo reći da su normalni u manjini.

Zašto je to tako? Zato jer nema svesti u društvu.

Licemerno zgražavanje velikog dela javnosti u Srbiji povodom ispovesti jedne glumice da ju je „pedagog“ glume silovao govori o tome da smo kao društvo sasvim posrnuli. Svi su pali na ispitu – i roditelji i nastavnici i mediji, koji bi trebalo da osvešćuju mase, a čine upravo suprotno.

Nakon što je „pedagog“ smešten iza rešetaka i dok se očekuje epilog čitavog slučaja, počinju da isplivavaju nove pojedinosti, koje valja temeljno ispitati. Javlja se sve više devojaka koje tvrde da su i one bile žrtve „pedagoga“ – seksualnog manijaka, a odvezali su usta i predstavnici glumačke profesije. Posle svega, ostaje gorak ukus, izazvan sumnjom da su mnogi od glumaca znali šta se i kako radi u njihovoj profesiji, a da su „mudro“ ćutali, iz straha da se ne zamere nekim moćnicima.

silovanje

Kako je silovatelj „pao“? Da li je možda preterao u svojim zahtevima, pa stao na žulj nekom ko je od njega moćniji? U kakvoj je vezi dobijanje mesta na Fakultetu dramskih umetnosti sa „glumačkom školom“ što ju je manijak držao i u koju su iskompleksirani roditelji gurali svoju decu?

Sad, kada je manijak iza rešetaka, lako se na njega bacati drvljem i kamenjem, ali je trebalo imati petlju i kazati istinu koju su mnogi znali, u vreme dok je bahati psihopata žario i palio sa svojom „glumačkom školom“. Tu petlju nisu imali ni glumci, ni žrtve, a ni javno mnenje u Srbiji.

Novine lešinarski pišu o ovome slučaju, u želji da podignu tiraž. Nikome zapravo nije cilj da se pronikne u suštinu problema, a on je – nedostatak časti i morala u društvu, izazvan nedostatkom svesti. Kad nema svesti, onda je sistem vrednosti poremećen, javljaju se zloupotrebe, autoriteti postaju neki likovi zreli za psihijatriju, a zid ćutanja proizvod je plemenskog primitivizma začinjenog korupcijom.

Ako ne proniknemo duboko i ne shvatimo suštinu, ako svaki pojedinac u društvu sebe ne zapita – u čemu je moja odgovornost za ovo što (nam) se dešava, nema nam spasa. Pojavljivaće se novi manijaci, nove žrtve, a javnost će gubiti vreme tračarskim pričama o posledicama, namerno zanemarujući – uzroke.

(18.01.2021)