INDIREKTNO

Piše: Aleks Martin

Lihvarska internacionala

U maloj zemljici Srbiji posluje previše banaka. Uglavnom su u pitanju strane, pošto je državni bankarski sektor namerno sistematski uništen još od „demokratskih“ promena 2000. Počev od Petog Oktobra, srpski vlastodršci širom otvaraju vrata belosvetskim hohštaplerima da nas čerupaju, a ti prevaranti vraćaju im za učinjene usluge time što ih, kad siđu sa vlasti, postavljaju u upravne odbore svojih banaka.

Nije isključeno da, uz spomenuto, ima i mita izraženog u kešu!

Šta rade strane banke u Srbiji? Gule sirotinju, a kreditiraju tajkune. Uz blagoslov vlastodržaca, lihvarska internacionala naplaćuje gomilu besmislenih nazovi usluga, čega u normalnim zemljama nema. Istovremeno manipulišu ličnim podacima građana. Rečju, rade šta hoće a onaj ko je zadužen da kontroliše njihovo poslovanje – Narodna banka Srbije – gleda im kroz prste.

Na dobitku su lihvari, tajkuni i vladajuća politička vrhuška, a na gubitku svi ostali.

Zato smo se borili Petog Oktobra, tako su nam (ga) uvalili.

Lupali smo u šerpe, a sad smo – prolupali.

Urlali smo „Gotov je“, a sada smo gotovi mi.

Umesto da se bave poslovima kojima se banke u normalnim zemljama bave – kreditiranjem privrede, ovde banke kreditiraju samo političare i sumnjive biznismene. Nude oni, doduše, kredite i malim preduzetnicima, ali po pljačkaškim uslovima. Na taj način se domaći privrednici, državnom politikom, onemogućavaju da učestvuju u tržišnoj utakmici, čime se otvaraju vrata monopolima.

Ovde samo lopovi imaju pravo da žive, svi ostali služe kao kokoške za čerupanje.

U početku svog poslovanja (čitaj: špekulativno – muvatorskih aktivnosti) banke su davale visoke kamate na deviznu i dinarsku štednju, kako bi nagomilale lovu. Sada, kada su napunile svoje sefove, okreću se kreditima za građane. Armija naivnih ljudi, koji žele da žive iznad svojih mogućnosti, postaju lak plen za bankarske lešinare i iz dužničkog ropstva ne mogu se izvući ne samo oni, nego i njihovi potomci.

Ugovori koji se građanima nude na potpisivanje namerno su puni nejasnoća i dvosmislenih rečenica, a najdelikatnije odredbe pišu se sitnim slovima. Tu se radi o perfidnim zamkama, koje Narodna banka Srbije toleriše iz razloga koji su jasni i maloj deci.

Banke vode agresivnu kampanju, uznemiravajući poštene ljude brojnim telefonskim pozivima. Od lihvara se nije lako odbraniti, jer su građani prepušteni sami sebi i potpuno nezaštićeni u ovoj banana državi.

I pored iživljavanja banaka, očiglednih primera kršenja zakona, ljudskih i građanskih prava, u Srbiji teško da je moguće dobiti  sudski spor protiv neke banke. To je i normalno, imajući u vidu da sudstvo nije nezavisno, nego radi po diktatu političkih moćnika, a ovi su – kao što znamo – u dilu sa lihvarima. I tu se krug zatvara.

Ako je tako, građani bi trebalo da izvuku jednu pouku. Moraju izbegavati da imaju mnogo kontakata sa bankama. Radi kontrolisanja svojih finansija, a da bi izbegli kontrolu od strane lihvara, treba koristiti gotovinu, a ne bankovne kartice. Ako već moramo u banku, poželjno je da se finansijski edukujemo, vučemo oprezne poteze, izbegavamo nejasnoće u ugovoru. I da ne nasedamo na lukave i podmukle propagandne trikove prevejanih bankarskih lihvara. Svaki građanin treba da se ispruži prema svom guberu i živi u skladu sa svojim mogućnostima, jer želja da se uzimanjem besmislenih kredita na veštački način popravi standard vodi u sunovrat.

Iluzije se skupo plaćaju, a dug je zao drug.

(13.01.2017)