INDIREKTNO

Piše: Aleks Martin

(O)pušteni

Postoji jedan izraz koji je, na ovim našim prostorima, ušao u modu i čvrsto se ukorenio. Radi se o uzrečici „OPUŠTENO“.

Izraz „OPUŠTENO“ trebalo bi da znači da ne treba mnogo da brinemo, nego da budemo „cool“, kako to kažu mladi. „OPUŠTENO“  - to znači da će sve biti u redu.

U stvari, ništa nije u redu niti će biti.

Da li smo „opušteni“, ili smo samo – pušteni? Pušteni s lanca. Da li smo prirodni, ili izveštačeni? Normalni ili zreli za ludnicu? Da li smo pripadnici jednog organizovanog društva ili čopor majmuna u kome svako vuče na svoju stranu?

Svi smo, kao, opušteni, a u stvari – svi nadrkani i mrzovoljni. Od starih do mladih, bez obzira na pol.

Nismo opušteni kada to treba, ali smo i previše opušteni tamo gde ne treba to da budemo. Na radnom mestu, u školi, tamo gde se traži ozbiljnost, pažnja, koncentracija, odgovornost, samokontrola... E, tamo smo mnoooogo opušteni, što i nas i one koji s nama imaju posla papreno košta.

Nema veze, bitno je da bude „OPUŠTENO“.

Samo opušteno, ćale i keva plaćaju račune i školovanje, samo opušteno, ako moja  devojka zatrudni to je njen problem, samo opušteno, kad zabrljam na poslu reći ću da nisam ja kriv, nego ću optužiti drugog. Opušteno, ovde ionako sve propada, pa zašto bismo se zbog ičega trudili?!

Ako mi ona stvar bude opuštena, kupiću „vijagru“. OPUŠTENO!

(23.11.2016)