INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
ORA vratiti se mora
 
Nedavni incidenti na fudbalskom „večitom derbiju“ ponovo su pokazali da kao nacija još nismo spremni za demokratske promene. Paljenje, divljanje i iskazivanje nanjižih strasti legitimišu nas kao narod nezreo za prihvatanje različitosti, kao skupinu netolerantnih pojedinaca dezorijentisanih u vremenu i prostoru. Uzalud apeli za nacionalno osvešćenje i pomirenje, džaba pozivi za dostojanstveno prihvatanje realnosti, uvažavanje tuđeg stava ili mišljenja.
 
Jesmo li narod ili netolerantna rulja koju nema ko da vodi i usmeri? Odgovor na to pitanje pokazaće vreme. A ono nikako ne radi za Srbe i Srbiju, posebno kada se svesrdno trudimo da u ionako nepovoljnoj klimi po naše nacionalne interese sami sebe saplićemo, jedni drugima zabadamo nož u leđa.
 
Kako se čini, ovde je teško organizovati bilo kakvu masovnu manifestaciju bez frke i lomljave. A oni koji izazivaju nered najčešće su mladi, nezaposleni muškarci, luzeri bez perspektive koji imaju kratku pamet i još kraći „fitilj“. 
 
Sa psihološkog aspekta, nije teško definisati motive koji pokreću razularene momke, koji bi konju rep iščupali, da divljaju po ulicama i stadionima. Besperspektivnost stvara kod njih opasne komplekse i frustracije. A energija kojom obiluju mora negde da bude ispražnjena. Pa, pošto se ne prazni tamo gde treba, u korisnom radu ili u seksu, ona eksplodira na ulicama ili tribinama stadiona.
 
ORA
 
Ako ništa drugo, vreme Josipa Broza bilo je dobro po –Omladinskim radnim akcijama (ORA). One bejahu višestruko korisne za mlade – tamo bi se družili, sklapali prijateljstva, usmeravali energiju ka aktivnostima koje su od značaja za društvenu zajednicu. Zatim, rad ih je odvraćao od poroka, kocke, narkomanije, huliganstva...
 
Izgleda da je kucnuo čas da se ponovo vratimo starim, dobrim radnim akcijama za omladinu. Najbolje rešenje bilo bi da one budu sastavni deo obaveznog programa u osnovnim i srednjim školama, potom na fakultetu. Učenik ili student koji ne ispuni dovoljan broj časova provedenih u društveno – korisnom radu ne bi mogao dobiti svedočanstvo o završenom razredu u školi ili diplomu na „faksu“, što bi motivisalo mlade da se masovno uključuju u akcije. A od toga bi i oni i društvena zajednica u svakom pogledu imali mnogo koristi.
 
Srbija je totalno zapuštena. Treba kopati sisteme za navodnjavanje, graditi bedeme protiv poplava, čistiti zelene površine, uređivati obale reka ... Mnogo je poslova koji treba da budu odrađeni, a postoji i radna snaga, samo još da država projekat osmisli i organizuje. 
 
Kada bi se reafirmisao kult radnih akcija, država bi mnogo manje sredstava morala da izdvaja za suzbijanje kriminala. Ako bi bilo akcija, po Srbiji bi mladi radili, a ne – pravili lom. Roditelji bi imali kontrolu nad svojom decom, a škole nad svojim đacima. A najviše bi profitiralo zdravstvo, s obzirom na dobro poznatu činjenicu da su fizičke aktivnosti blagotvorne i za telo i psihu.
 
Da rezimiramo: ako želimo da spasemo omladinu od sunovrata, a Srbiji obezbedimo zdravo potomstvo i normalnu budućnost, nameravamo li da živimo u zdravom, a ne bolesnom društvu – ORA vratiti se mora !
 
(30.11.2013)