INDIREKTNO

Piše: Aleks Martin

„Orlovi“ na letu za Rusiju

Za fudbal se kaže da je „najvažnija sporedna stvar na svetu“. Važan je Evropljanima, Amerikancima, Afrikancima... A i Srbima, posebno imajući u vidu da naša reprezentacija dugo nije videla svetlosti neke važnije međunarodne pozornice. Poslednji put na velikom takmičenju učestvovali smo 2010. na „Mondijalu“ u Južnoj Africi.

Nadu da naš fudbal nije umro dali su nam mladi „orlići“ kada su se na Novom Zelandu okitili titulom svetskih prvaka u svojoj uzrasnoj kategoriji. Ali ono što nas posebno raduje, jeste činjenica da stopama mlađih kreću i njihove starije kolege, koje su uspešno započele kvalifikacije za svetsko prvenstvo što će se održati 2018. godine u Rusiji.

Šta je to što se promenilo oko našeg državnog tima? Kao prvo, promenio se – selektor. Neko je rešio da najzad na kormilo reprezentacije dovede čoveka koji zna svoj posao i ima autoriteta. Drugo, promenio se i tim. Novoizabrani kormilar malo je „promešao karte“, zahvalio se nekim umišljenim zvezdicama koji čestito nisu ni oznojili dres sa državnim grbom i pružio šansu mlađima. A oni su je, barem do sada, dobro iskoristili!

Kada su rezultati pozitivni, onda je normalno da se menja i atmosfera u reprezentaciji i oko nje. Oseća se neki entuzijazam, probudila se nada kod prijatelja fudbala ovde u Srbiji. Atmosfera je posebno važna, jer nam je neophodno jedinstvo svih koji žele dobro našem državnom timu. Od velikog je značaja da stvorimo „kult reprezentacije“, u kome treba da svi uzmemo učešća – kako igrači i stručni štab, tako i ljudi iz Fudbalskog saveza, mediji, navijači... Kad bismo pokazali malo više poštovanja prema državnom timu, više patriotizma, a manje defetizma, više sloge a manje sujete, reprezentacija bi zadržala realne šanse da se plasira tamo gde joj je objektivno i mesto – na najveće svetsko takmičenje.

Na nama je da učinimo sve što možemo, ali nažalost utisak je da uspesi srpske reprezentacije nekome smetaju. Smetaju ljudima iz UEFA, koji pod uticajem nekih političkih moćnika čine pokušaje da nas destabilizuju. Maćehinski odnos korumpiranih ljudi iz sediša evropske fudbalske federacije prema Srbiji nije od juče. Ono što se drugima prašta, Srbima se kroz prste ne gleda, uostalom dovoljno je podsetiti se režirane epizode sa dronom na utakmici Srbija - Albanija koja je iskorišćena kao povod za kažnjavanje naše reprezentacije i onemogućavanje Srbima da se plasiraju na evropski šampionat. UEFA je na silu izgurala reprezentaciju Albanije na to takmičenje, da bi kasnije suprotno sopstvenom statutu primila takozvanu državu Kosovo u svoje okrilje. Time su se ljudi iz sedišta evropske kuće fudbala legitimisali kao ološ i i kriminalci.

Minule subote, u meču kvalifikacija za „Mondijal“, naši „orlovi“ nadigrali su reprezentaciju Velsa, ali je malo falilo da izgube tamo u Kardifu. Od samog početka utakmice, sudija iz Španije navijao je za domaćine, koji su igrali nekorektno i grubo, čak do te mere prljavo da su Dušanu Tadiću polomili nos! Za divljački start usmeren ka našem igraču sudija nije domaćeg grubijana kaznio ni žutim kartonom, dok se primitivna i rasistički obojena publika iz kukavne engleske kolonije podsmevala našem povređenom fudbaleru!?

Svesni da su inferiorni po fudbalskom znanju, a nakon što su našom greškom postigli gol, igrači Velsa počeli su sa opstrukcijom igre. Previjanje po terenu, foliranje, odugovlačenje prilikom izvođenja prekida španski je sudija tolerisao. Ali Bog sve vidi, pa je Velšane kaznio primanjem gola pred sam kraj ovog čudnog i neurotičnog meča!

Da ne bi ispalo kako samo kukamo na sudije i izmišljamo teorije zavere, moramo ovde istaći i neke mane naše reprezentacije, mane koje se vuku od početka kvalifikacija. Odbrana nam je „šuplja“ i to je ono na šta bi selektor Muslin trebalo da obrati pažnju. Drugo što treba promeniti, to je ambijent oko reprezentacije. Beogradska publika ne podržava „orlove“ u meri u kojoj oni to zaslužuju, te bi trebalo razmisliti o tome da se domaćinstvo narednih mečeva državnog tima u kvalifikacijama za „Mondijal“ poveri Novom Sadu, Nišu, Jagodini ili kojem drugom gradu u Srbiji. Ako stadioni u spomenutim fudbalskim centrima ne zadovoljavaju kriterijume UEFA, država Srbija mogla bi da podrži rekonstrukciju tih objekata, ne samo zbog državnog tima, nego i razoja sporta u Srbiji, jer Srbija nije samo Beograd.

I na kraju da zaključimo:  na veliko zadovoljstvo svih kojima je fudbal na srcu ovde u Srbiji, naša reprezentacija ponovo je na pravom putu. „Orlovi“ su na letu za Rusiju, a da li će tamo stići, zavisi od njih samih, ali i svih nas, od javnog mnenja, od navijača... Zato - svi junaci u napad, neka se *ebe Zapad!

(14.11.2016)