INDIREKTNO

Piše: Aleks Martin

Orlovi slomljenih krila

Fudbal definitivno nije igra za Srbe. On zahteva rad, slogu, disciplinu, odgovornost, požrtvovanje... Sve ono čemu mi kao nacija nikako nismo skloni. Zato i ne čudi ekspresna eliminacija naše reprezentacije na Mondijalu u Rusiji.

„Orlovi“ su na najvećoj smotri fudbala više ličili na fazane, nego na grabljivicu koja stoji na državnom grbu. Igrali smo onako kako valjda samo mi možemo – sporo, bezidejno, bez plana, dovoljno agresivnosti... Ziheraški, staromodno. Rezultat takve igre je to da smo osvojili svega tri od mogućih devet bodova u grupi koja je mogla i morala da se prođe.

Bilo je svetlih trenutaka u igri naše čete, ali mnogo više - posrtanja i nesigurnosti. U našem timu se ne zna ko kosi a ko vodi nosi, nemamo lidera na terenu, nedostaju uigrane akcije i nedovoljno smo konkretni, a s takvim pristupom teško se mogu očekivati velika dela.

Nije sporno bilo htenje naših igrača, ali – želje su jedno, a mogućnosti nešto drugo. Sa trulim fudbalskim savezom kakvog imamo, neukim selektorom, uz lošu atmosferu koja vlada oko nacionalnog tima, bez dovoljno samopouzdanja nije se moglo dalje.

Slavoljub Muslin, selektor koji je sa Srbijom uspešno prošao kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, najuren je voljom nekih moćnika kojima su u prvom planu lični interesi a ne uspeh nacionalnog tima. Srbija je valjda jedina reprezentacija u kojoj se menja tim koji pobeđuje!? Muslinu se zameralo što pod nacionalnu zastavu nije zvao Sergeja Milinković-Savića, pa je zamenjen Mladenom Krstajićem koji nema iskustva ni dovoljno znanja kao fudbalski stručnjak. Da je Muslin bio u pravu, pokazuje i učinak mnogo hvaljenog Sergeja na ovogodišnjem Mondijalu – dečko nije odigrao ama baš ništa!

fudbal

Time što je Milinković-Savić na silu uguran u reprezentaciju ne samo da se učinila nepravda fudbalerima koji su na svojim leđima izneli kvalifikacije, nego je i zatrovana atmosfera u nacionalnom timu, pa je Branislav Ivanović ostao bez kapitenske trake, a međuljudski odnosi su poremećeni. Kada se ovome doda i činjenica da nije bilo dovoljno patriotizma i žara, možemo reći da smo možda još dobro i prošli osvajanjem tri boda u grupnoj fazi Mondijala u Rusiji.

Utakmicom protiv Švajcaraca, te „fudbalske velesile“, zapečatili smo svoju sudbinu. Imali smo na tom meču povoljan rezultat, a onda je u drugom poluvremenu došao do izražaja pogubni balkanski mentalitet. Povlačimo se u odbranu, prepuštamo Šaćiriju i družini inicijativu, što nas je skupo koštalo. Istini za volju, bili smo opljačkani za jedanaesterac, dešavale su se na meču sa „sajdžijama“ i stvari koje nemaju veze sa fudbalom, ali – i na tom ispitu pokazala se naša nezrelost. Selektor i predsednik fudbalskog saveza, valjda da bi zataškali sopstvenu odgovornost zbog poraza, digli su drvlje i kamenje na nemačkog sudiju, na albanske fudbalere koji igraju za švajcarski nacionalni tim, pa i na FIFA, što nije moglo da prođe bez posledica. Kažnjeni smo žestoko po džepu, rasipala se energija na nebitne stvari umesto da se fokusiramo na ono što je najvažnije, na fudbalski teren. Ali mi Srbi izgleda drugačije i ne znamo da se ponašamo.

Posle svega, orlovi pakuju kofere slomljenih krila. Ništa neobično, na to smo već navikli. Za jednu zemlju u kojoj je sve u rasulu, počev od moralnih vrednosti, porodice, pa do politike i ekonomije, možda je uspeh što se u takvim okolnostima uopšte i kvalifikovala za Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ali sa druge strane, ako vidimo da jedna Hrvatska - koja takođe ima iste probleme kao i Srbija - na svetskoj fudbalskoj mapi mnogo više vredi, možda je vreme da se zapitamo - šta to sa nama nije u redu?

(28.06.2018)