INDIREKTNO
Piše: Aleks Martin
Pećinski ljudi
Srbija je zemlja čuda. Što nije moguće nigde ovde se događa, i obratno: ono što je uobičajeno u nekoj civilizovanoj sredini kod nas je nepoželjno i odbačeno. Pametniji smo od svih drugih na svetu, uostalom mi smo nebeski narod, pa zašto bismo se zaboga menjali?!
Svakoga dana svet se iznova uverava u našu genijalnu sposobnost da pravimo budalaštine. Kada kopamo sebi raku a to odgovara velikim silama oni nas hvale, a ako se ponekad slučajno desi da skrenemo sa našeg samoubilačkog kursa, dobijemo sankcije ili bombe po glavi.
Ako je sudeći po rezultatima upravo završenih republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora, naši neprijatelji mogu da nakrive kapu i slave!
Od 1990, otkad je u Srbiji uveden višepartijski sistem, uglavnom jedni te isti ljudi smenjuju se na vlasti. Komunisti i radikali na kormilu Titanika koji polako tone. Nikada se ne bismo ni pobunili protiv krvopija, da nam Ameri nisu podigli revoluciju petog oktobra dve hiljadite i skinuli dinastiju Milošesku.
Ali Imperija uzvraća udarac smaknućem Zorana Đinđića i od tada je i Bog digao ruke od nas.
Digao Bog, ali nisu svpske komunjave i vadikali...
Da li je moguće da posle svega što smo od njih doživeli i preživeli, 70 posto ljudi koji su juče izašli na izbore ponovo glasa za prerušene komuniste i radikale?
Da, nažalost moguće je, jer mi smo pećinski ljudi. A takvi u evoluciji nisu mnogo od majmuna odmakli.
Oni najbolji, najpametniji i najpošteniji Srbi rasuti su širom sveta, pobegli iz ove proklete avlije. Ovde su ostale uglavnom fukare i glupanderi, uz ono malo nesrećnika osuđenih da žive sa spomenutima i da trpe njihov naopak sistem.
Malo nas je normalnih ovde, da bismo nešto promenili.
Pomagaj Ameriko, diži nam novi ustanak, jer ovako se više ne može!
(25.04.2016)