INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Primitivci, tanki su vam živci
 
Procenat „pušačkog“ stanovništva u zemljici Srbiji iz godine u godinu se povećava. Mnogo volimo da duvanimo i tog poroka, po kome smo nadaleko poznati, ne nameravamo da se odreknemo, kud puklo da puklo. A bogami, itekako nam puca. Puca po zdravlju, po novčaniku, po ekologiji, ali ko za to mari. Bitno je da smo (po)pušili !
 
Srbija je raj za pušače, pakao za one druge. Teror pušača nad nepušačima valjda nigde nije tako drastično izražen kao kod nas. Gotovo da nema kafane u kojoj se poštuju prava nepušača, a samoživost, netolerancija i bezobzirnost koju ljubitelji duvana ispoljavaju prema onima koji ne puše dostiže enormne razmere. 
 
Još u pubertetu, počinje nikotinska zavisnost. Devojke smatraju da nisu ribe ako ne zapale, dečaci da nisu frajeri ako ne paradiraju sa cigarom. Ova u početku bezazlena dečja igra kasnije prerasta u opaku štetnu naviku. Cigaretama pokušavaju da se leče razne frustracije, histeričnost i živčanost, pa Srbija polako postaje jedna velika pepeljara, puna opušaka, čađi i gareža. Čak i nerođenu decu nesavesne majke trudnice terorišu duvanskim dimom ! 
 
pusenje
 
Posledice duvanske groznice pokazuju se na medicinskim kartonima nacije. U Srbiji je povećan broj plućnih bolesti, kancerogenih oboljenja, infarkta, zubi su nam poispadali, tako da ličimo na primitivne urođenike. Država ovo stanje pasivno posmatra, ne vodi se organizovana kampanja protiv duvanskog dima, a i zašto bi kada je duvanska industrija gotovo jedina industrija koja u Srbiji nešto radi, proizvodi i na tržištu prodaje !?
 
Pasivni pušači su u čitavoj priči ugroženi kao i aktivni, ali se ne bore za svoja prava, već kao da se mire sa sudbinom. To bahate pušače još više ohrabruje da nastave sa duvanskim terorom većine protiv manjine.
 
Prosečna „pušačka“ porodica mesečno pljune ogromnu lovu za cigarete. Umesto da te pare investiraju u nešto korisno, kao na primer u svoje zdravlje, pušači stvaraju sebi iluziju veštačkog zadovoljstva, iluziju hedonizma, budući da nemaju svest o tome šta zapravo rade sebi i drugima. 
 
Ukoliko želimo u Evropu, moraćemo radikalno da promenimo svoje navike i svoj odnos prema duvanskom dimu. Onda kada smanjimo broj pušača, živećemo normalnijim, zdravijim i srećnijim životom. Pušenje se svuda u civilizovanom svetu sve češće gleda kao jedna primitivna navika, pa ako hoćemo da idemo u korak sa normalnim svetom, moramo da izmenimo svoj odnos prema nekim stvarima koje nas vuku nadole. 
 
Da se više ne govori:  PUŠI  K`O  SRBIN !
 
(15.07.2016)