INDIREKTNO

Piše: Aleks Martin

Samo svest Srbina spasava

Srbija rapidno propada. Svuda oko nas vidimo pustoš, rasulo i degradaciju, raspad svih moralnih vrednosti, izopačenost i bolest. Sve nas je manje u Srbiji, sve više izvan nje ili, što je još gore, pod zemljom.

Zašto nam je ovako i zbog čega smo kao ukleti? Koji je razlog što nam se dešavaju katastrofe i živimo loše, bez perspektive da će nam ikada biti bolje, bez nade u bolje sutra, totalno ubijeni u pojam?

Da bismo na ovo pitanje, koje muči mnoge od nas, mogli barem približno da pružimo odgovor, moramo potražiti uzroke, umesto da se bavimo posledicama.

Glavni problem  Srba jeste – pogrešno vaspitanje, obrazovanje i usmeravanje dece, još u predškolskom uzrastu. Deca se ili vaspitavanju pogrešno ili se uopšte i ne vaspitavaju, nego je njihovo vaspitanje i obrazovanje prepušteno stihiji. Drugim rečima prepušteni su anarhiji koja vlada, kao i nizu slučajnih faktora koji će uticati  na njihov razvoj. Naša deca rastu kao korov, a ke nao pitomi cvet, naša deca kao da rastu u džungli.

U takvim uslovima, nije teško zaključiti da još od malih nogu deca usvajaju pogrešan, izvitoperen i naopak isistem, vrednosti, nenormalne navike i ponašanje. Neće biti usmereni, vaspitani i obrazovani, vredni i odgovorni nego – neusmereni, nevaspitani, neobzraovani, lenji i neodgovorni. Na taj način, oni neće prihvatiiti vrednosti, osobine i radne navike koje treba da odlikuju jednog normalnog i zdravog čoveka, nego će ceo život ostati nezreli, na nivou onih subkulturnih vrednosti koje su usvojili od malih nogu. Drugačije se i ne može očekivati, jer je poznata činjenica da se deca još u predškolskom dobu formiraju kao ličnosti, da se još tada formira njihov karakter i navike koje će ih pratiti kroz život. Ako se deca uče na primeru svojih roditelja, koji su isto tako pogrešno i naopako odgajani, ako su deca u kontaktu sa vaspitačima u vrtiću koji su takođe naopako odgajani, ako je čitavo njihovo okruženje (uključujući i medije koji mnogo utiču) naopako i nakaradno, onda se teško šta može dobro očekivati od te dece, kada kasnije postanu odrasli ljudi. Logično je da će i kada ta deca budu imala svoju decu, na njih prenositi one subkulturne vrednosti kojima su i sami naučeni. To ide u krug kome nema kraja i vodi u propast, osim ako normalni i odgovorni pojedinci koji u našem narodu još postoje (a takvi su uglavnom u dijaspori) ne uzmu stvar u svoje ruke.

Deca se još u vrtiću trebaju osposobljavati da steknu navike koje će im kasnije u žuvotu pomoći da postanu zreli i odgovorni ljudi. Ako oni ne steknu te navike, oni će ceo život ostati nezreli i neodgovorni. Iz tog razloga, mi Srbi kao narod imamo veliki problem. Jer umesto da naše društvo sačinjavaju zreli i odgovorni ljudi, sačinjavaju ga nezreli i neodgovorni ljudi. A onda to društvo tone u anarhiju, umesto da cveta i napreduje.

Sistem vrednosti koji se stvoren u jednom društvu zavisti od internog sistema vrednosti kojeg svaki pojedinac poseduje i nosi u sebi. Ako nam sistem kreiraju nezreli pojedinci, taj sistem će da upropasti ceo narod i državu. Nezreli pojedinci imaju potpuno pogrešnu percepciju prema sebi i svom okruženju, pa je i logično da uvek upadaju u sukobe i nesporazume najpre sa samim sobom, zatim sa drugim pojedincima iz istog plemena (naroda) i najzad sa drugim narodima.

Evidentno je da je ovaj sistem koji danas imamo u Srbiji poguban kako za svakog pojedinca, tako i za ceo narod i državu. Ali je takođe evidentno i da samo mali broj Srba prepoznaje opasnost koja nam preti da izumremo, a da je još manji broj onih koji žele nešto da preduzmu po tom pitanju. Poznato je da je za promenu svakog sistema neophodna takozvana „kritična masa“. To drugim rečima znači da je sistem praktično nemoguće promeniti ako većina jednog naroda nije spremna na akciju da menja taj sistem. Ako je sudeći po mentalitetu našeg naroda, ta kritična masa nikada se neće dogoditi. Ako bi se ona i dogodila, treba da budemo spremni na to da ćemo u pokušaju da spasemo srpstvo nailaziti na velike otpore ne samo od nezrelih pojedinaca u našem narodu koji nemaju svesti, nego i od spoljnih faktora, naime od velikih sila kojima je u interesu da Srbi hronično budu predmet manipulacije i da Srbija nikada ne bude složna, jaka i stabilna (petog oktobra 2000. godine Amerikanci su organizovali narodni ustanak sa ciljem da se zbaci Slobodan Milošević i na vlast dovede neko ko bi služio interesima Zapada, s tim da Srbija ostane slaba i nestabilna).

Srbima treba, milom ili silom, nametnuti sistem vrednosti koji podrazumeva: rad, red, disciplinu, odgovornost, kulturu, samokontrolu, objektivnost, istrajnost, pravdoljubivost, strpljenje, zahvalnost, samopoštovanje, čestitost, skromnost, solidarnost, toleranciju, empatiju, patriotizam i osećaj pripadnosti zajednici. Te vrednosti svaki Srbin mora da poštuje i da poseduje, u suprotnom ga treba izopštiti iz zajednice.

Pred srpskom elitom, koja je dobrim delom i svojom krivicom gurnuta na marginu, stoji veliki zadatak i velika odgovornost. Najvažniji zadatak je podizanje nivoa svesti širih narodnih masa. To se može postići samo organizovanim, strpljivim i upornom radom, koristeći sva sredstva koja stoje na raspolaganju: internet, medije, obrazovne institucije, kulturne i društvene skupove, edukativne radionice itd. Podizanje nivoa svesti je neophodno da bi se stvorila kritična masa koja će jednoga dana biti u mogućnosti, imati snage i volje da izvede korenite promene sistema, mentaliteta i načina razmišljanja, što je najvažniji preduslov za sam opstanak našeg naroda. Podizanje nivoa svesti je dugotrajan i naporan proces, koji je kontunuiran. To znači da prosvećivanje narodnih masa nikada ne sme da bude prekinuto, jer taj posao nikada ne može biti završen. To je naš najvažniji i glavni zadatak, to je ono što osećamo kao našu misiju koju dugujemo ne samo srpstvu, nego i ljudskom rodu, jer čovek se može nazvati čovekom u pravom smislu te reči samo ako poseduje dovoljno svesti. Na prosvećivanju našeg naroda mora se istrajati, bez obzira na sve prepreke i opstrukcije koje će da se pojavljuju.

Najveći i najvažniji zadatak svakog patriote danas jeste – bespoštedna borba protiv primitivizma i naopakog sistema vrednosti kojeg vlasti promovišu. U tu borbu treba svako da se uključi onako kako može i koliko može, jer ćemo u suprotnom kao nacija brzo da nestanemo, pošto prethodno budemo postali nečiji robovi.

Ako svaki pojedinac koji ima iole svesti pruži svoj doprinos, možda još ima nade za spas.

(18.11.2017)