INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Skidanje gospođe Olje
 
Najjači utisak nedelje je da je - nestao „Utisak nedelje“. Iz do sada još nejasnih razloga, sa programa Televizije B92 skinuta je kultna emisija voditeljke Olje Bećković koja je preko dve decenije zabavljala gledaoce širom Srbije, a političarima dizala pritisak.
 
Zbog ukidanja ove emisije digla se velika prašina. Najglasnije su bile opozicione stranke, tvrdnjom da se brisanjem „Utiska“ sa televizijskog repertoara brišu i medijske slobode u Srbiji, da se uvodi cenzura, da je to uvod u jednopartijski sistem koji nas čeka, uvod u diktaturu. Graknule su neke novinarske i nevladine organizacije, a na čelu nezadovoljnika je gospođa Olja, koja je bila masno plaćena da vodi spomenutu emisiju, pa je zbog novonastale situacije postala zabrinuta za svoj lični budžet i status.
 
Šta se krije u pozadini nečije odluke da skine Olju ?
 
Tragom odgovora na ovo pitanje koje tangira mnoge novinare u Srbiji, nije na odmet da se vratimo malo u prošlost i podsetimo hronologije nastanka „Utiska nedelje“...
 
Ova provokativna televizijska emisija rodila se iz embriona onih godina kada je Srbijom žario i palio Milošević i njegova svita. Narod u Srbiji, pod Slobom i Baba Julom stenjao je u zagrljaju krize, sankcija, hiperinflacije, bio željan demokratskih promena. Talas novih, alternativnih političkih ideja izbacio je i nove ljude u medijima, između ostalih i gospođu Olju, ćerku rečitog (veliko)srpskog pesnika Matije Bećkovića, koja je lansirala emisiju pod nazivom „Utisak nedelje“. Olja je primala sagovornike, uglavnom svoje istomišljenike, i javljali su joj se telefonom gledaoci, pretežno selektivno odabrani. Svi zajedno takmičili su se u pljuvačini prema Slobi i njegovoj partiji, izrugivali podsmehu svemu što aktuelna vlast uradi. Zamišljena da bude kritična prema vlasti i doprinese stvaranju uslova za medijske slobode u Srbiji, spomenuta emisija postepeno je postala degutantna, u njoj je vladao duh jednoumlja i nije bilo mesta za drugačiji stav i mišljenje, osim onoga koje nameće voditeljka.
 
A ona (gospođa Olja) je znala da bude do zla boga neprijatna, cinična, prepotentna, bez poštovanja prema gostima i gledaocima koji se sa njom i njenom koncepcijom nisu slagali. Ko zna, možda su to (bile) te savremene tendencije u novinarstvu i prozapadne vrednosti na polju medijskih sloboda koje većina Srbije nikada nije mogla, niti umela, da shvati i pravedno vrednuje!?
 
Ali, hajde da se „teleportujemo“ iz prošlosti u realno vreme. Činjenica je da „Utiska“ trenutno nema, a nema ni Olje na televiziji. Kao što vidimo, nije došao nikakav smak sveta, Sava se i dalje uliva u Dunav, sunce izlazi i zalazi... I, mada su pojedine opozicione političke stranke digle neviđenu halabuku, mada su se pojedinci žarko trudili da prikažu kako je skidanje Oljine emisije sa malih ekrana najveći problem koji u Srbiji postoji, građani nisu masovno izašli na ulice da ruše Acu, kao što su svojevremeno rušili Slobu.
 
Da se pogrešno ne razumemo: Srbiji su POTREBNE televizijske emisije u kojima se argumentovano vodi debata o svemu što nam se dešava, dobro je kritički ocenjivati vlast i to je ono što se od pravih novinara i očekuje. I, shodno tome, možda nam je i potreban „Utisak“. Ali ne sa onakvom koncepcijom koja je počela da zastranjuje i gubi svoj smisao. Kritika – da, ali ne kritika radi kritike, radi zabave narodnih masa, radi dodvoravanja ovome ili onome centru moći, već konstruktivna, dobronamerna, argumentovana kritika, uz poštovanje različitih mišljenja i osnovnog domaćeg vaspitanja pri vođenju dijaloga sa sagovornicima. 
 
Srbiji je potreban „Utisak“, nije joj potrebna Olja, i to je Božja volja! 
 
(17.10.2014)