INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Službena lica
 
Ovom narodu definitivno fali daska u glavi. Ne prođe dan, a da u crnoj hronici ne pročitamo vest kako je napadnut vozač autobusa gradskog saobraćajnog, izbubecan kotrolor, prebijen taksista, lekar... Agresivnost ispoljena kod ljudi eskalira, Srbima je kratak fitilj i svi ličimo na hodajuće tempirane bombe koje samo čekaju pogodan trenutak da eksplodiraju.
 
Nama je OZBILJNO potrebna medicinska pomoć...
 
Pošto nam je svest na nivou jednoćelijskih organizama, svi mi duboko smo ubeđeni da je za naše probleme odgovoran neko drugi, da loše živimo zbog faktora na koje nismo mogli da utičemo, što dodatno stvara osećaj ozlojeđenosti, ljutnje, očaja, nemoći, besa i frustracija. Čitav spektar, miks negativnih emocija mota nam se po glavi, jer nismo zapravo svesni da svoju sudbinu sami držimo u rukama i da je svaki pojedinac odgovoran kako za svoj život, tako i za stanje u društvu i zajednici.
 
Uplašeni, sa osećajem ugroženosti, vozači i kontrolori GSP-a se samoorganizuju, tražeći od državnih organa da donesu zakon po kojem bi fizički napad na njih bio tretiran kao – napad na službeno lice. Baš kao kad napadnete policajca na dužnosti.
 
Sa istim zahtevom, državi su se svojevremeno obraćali taksisti, zatim lekari... Svi traže status službenog lica kako bi se osećali zaštićeni, ne shvatajući da se time problem nasilja u društvu ne bi mogao rešiti na duge staze. Jer, da bi se neki problem razrešio, potrebno je lečiti UZROKE.
 
Kao što medalja uvek ima dva lica, tako i istina ima dve strane. U pravu su oni koji tvrde da su ugroženi, ali ti isti ne kažu šta je dovelo do toga da budu ugroženi. Jer, budimo pošteni, teško da će neko, ma kakva budala bio, iz čista mira, neizazvan i ničim isprovociran, da nasrne na drugog čoveka.
 
Neprihvatljivo je da vozači, kontrolori, taksisti, lekari i bilo ko drugi koji obavlja svoju dužnost bude fizički napadnut, ali je neprihvatljivo i da neko ko je na dužnosti svojim ponašanjem, delovanjem ili na verbalan način isprovocira nekog i da mu razlog, odnosno povod da ga fizički napadne.
 
Poznajući naš mentalitet, nismo daleko od istine ako ustvrdimo da bi davanje statusa službenih lica nekim profesijama dovelo do brojnih zloupotreba, te da bi se oni koji misle da su nedodirljivi i izvan svih zakona samo još više osilili i ponašali bahato, da bahatije ne može biti.
 
Daj čoveku vlast, pa ćeš videti kakav je !
 
Suma sumarum: status službenog lica treba ili ne dati nikom, ili ga dati svakom građaninu u Srbiji. Pa da bilo ko, ako napadne drugog čoveka, dobije strogi zatvor.
 
A rešenje na duge staze je poznato i jednostavno primenjivo: sistematski podizati svest u drutšvu, za šta su najodgovornije institucije koje predstavljaju stubove svakoga društva – porodica, škola, crkva, mediji ... Da se deca od malena uče šta se sme raditi a šta ne, kako se treba ponašati u društvu i šta svako od sebe treba da da, kako bi država u kojoj živi bila normalno mesto za život.
 
Samo tako možemo da mentalno ozdravimo.


(22.02.2015)