INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Srpski Čikago
 
Sve se menja, pa tako i ljudi i običaji. Što je ranije bilo “IN”, to je sada “OUT” i obrnuto, svet je u neprekidnom stanju evoluiranja, a to ne može da mimoiđe ni ovu našu Nedođiju.
 
Tako na primer, Novi Sad, koji je nekada bio kulturan grad, sada je postao nebezbedno i razbojničko mesto u kojem malo – malo pa se dogodi nekakav zločin.
 
 Srpska Atina postade Srpski Čikago...
 
I dok se pošteni Novosađani krste, dok spremaju pasoše kako da “zapale” preko grane, dođoši koji su Vojvodinu unakazili i uzeli joj njenu pitomu dušu likuju i slave pobedu primitivizma nad kulturom, trijumf palanačkog nad evropskim duhom.
 
Šta se to dogodilo, pa da se “beogradski sindrom” primi i u pitomoj Vojvodini, da Lale, umesto uz čardaš, igraju uz Cece i Jece, da nasilje i agresivnost postanu dominantan model ponašanja, da crne hronike budu pune događaja iz Novog Sada?
 
Došli divlji i (postepeno) isterali pitome!
 
Beograd je Vojvodini ugrozio autonomiju, budzašto Rusima prodao njene prirodne resurse nafte i gasa... vojvođanski dohodak se sliva negde na Dedinje, dok građani Bačke, Banata i Srema jedva sastavljaju kraj s krajem.
 
tablica-vojvodine
 
Prirodno da je sve ovo pre ili kasnije moralo da se reflektuje i u opštem stanju u društvu. Novi Sad postao je grad dobar za izbegavanje, i jedino se još Egzit klimavo drži, uprkos nastojanjima dođoša da ga poseljače.
 
Ono što može da predstavlja tračak nade, ne samo za Vojvođane, nego i za sve normalne ljude kojima je razvitak Srbije na srcu, jeste činjenica da naša država počinje pregovore sa EU o pristupanju ovoj zajednici kulturnih naroda. Ako mi nećemo da se urazumimo, onda će neko drugi morati da nas malo sredi i disciplinuje.
 
Zato, Lale, kada ste već do sada izdržali strpite se još malo, doći će neka Eštonova da počisti ove seljake... 
 
(25.01.2014)