INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin

Viša sila
 
Svake godine jedna te ista priča. Udare elementarne nepogode – poplava, suša, grad, poljoprivrednici nagrabuse i nikom ni dlaka sa glave. Ministri poljoprivrede kuliraju - nije to njihov posao, a kako bi i mogao biti kada se protiv „više sile“ ne može!?
 
E pa, nešto se (ipak) može, ali je problem u tome što – treba zasukati rukave! 
 
Niko ne radi ono što treba, svi popuju drugima. Država ne ulaže u prevenciju, seljaci ne osiguravaju svoja domaćinstva. Zato se dešava da su štete enormne i učestale, ali izgleda da se zbog toga niko preterano ne uznemiruje, barem ne onaj koji je (našim novcima!) plaćen da brine o poljoprivredi.
 
Sve će to narod pozlatiti...
 
nepogoda
 
Nema svesti, pa to ti je. Država ulaganje u prevenciju smatra troškom, umesto investicijom!? Nenormalno razmišljaju i seljaci, smatrajući da bi im bilo bespotrebno bacanje para da osiguraju svoje parcele, voćnjake, malinjake... „Neće valjda“ – rezonuju i uzdaju se u Svevišnjeg, umesto da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke.
 
A kada se dogodi poplava, kada udari grad, kad ih ojadi suša, kada se pokrenu klizšta - jedino što znaju to je da kukaju i pozivaju u pomoć državu, kao da im je ona kriva zbog štete koju su doživeli i kao da je država dužna da im nadoknadi štetu!? A država poziva donatore da pomognu, da bi mogla tim sredstvima da muva i manipuliše. 
 
Sve budala do budale, daske u glavi im fale.
 
Dok budemo o nekim stvarima razmišljali na naopak način, nema nam pomoći. Neko već jednom treba da edukuje ovaj narod, ali i političare, posebno one koji se neodgovorno igraju našim resursima. Podizanje svesti - to nam je potrebno kao hleb nasušni, ako ne mislimo da propadnemo i bankrotiramo. Nismo mi glupi, samo ne želimo da koristimo mozak, a to nam dođe na isto. 
 
Mali zeleni mozgojedac bi u glavi prosečnog Srbina - gladovao.
 
(17.05.2015)