INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Život u devedesetim
 
Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje. Vlast je ogledalo nas samih, naših navika i naše svesti. Ako je narod normalan, onda nije ni bitno ko je na vlasti, a ako narodu fali neka daska u glavi onda je od velikog značaja ko sedi za kormilom. Jer ako tu naciju vodi neki mediokritet, malo je verovatno da će ga iko ukloniti.
 
Kada je reč o srpskom narodu, više je nego evidentno da smo izgubljeni u vremenu i prostoru. Osamdeset odsto nacije čine budaletine, primitivci i krimosi, pa takvi i kreiraju sistem po kome svi živimo, a koji nas vodi u propast. Onih koji bi taj sistem da menjaju premalo je da bi nešto konkretno mogli da urade i svake ih je godine sve manje, jer ko god može pali iz ove nedođije. 
 
Državu krade ko god može i kako može. Političari i funkcioneri kradu na veliko, a sitne ribe bave se minornim stvarima. Jednom rečju, glavonje kradu, a ostali samo „kraduckaju“. Švercuju se u gradskom prevozu, ne plaćaju dažbine, otuđuju ono što je glavonjama ispod časti da se bakću sa tim. 
 
Velike državne firme nisu propale samo zato što su ih upropastili političari i direktori, već i zato što su ono što je iza spomenutih (pre)ostalo dokrajčili radnici tih preduzeća i sitna boranija.
 
Logika da je normalno da se krade, a glupo da se živi pošteno od svoga rada dovela nas je dovde da za nas praktično nema leka niti terapije.
 
Doterasmo cara do duvara.
 
Devedesete
 
Prevari, za*ebi, otmi, slaži i smuvaj, i bićeš udarna faca. Idol mladima. Heroj sa naslovnih strana. 
 
Zvaće te u rijaliti. Ribe će da svršavaju kad god te vide. 
 
Budeš li javno uhvaćen u kriminalnoj radnji, neko moćan i ugledan će sve to da ispegla i nećeš ni za šta odgovarati.
 
Ali ako si gladan pa ukradeš mleko u samoposluzi, obr`o si bostan. 
 
Ali ako u samoodbrani upucaš nekog krimosa, gulićeš robiju. 
 
Ali ako braniš svoju njivu na koju se nameračio nekakav tajkun, nemaš šanse pred zakonom.
 
Takva je Srbija danas. Takvu smo je (barem većina nas) stvorili i takvu je gajimo. 
 
Ne damo da propadne ovako naopaka kakvu je stvorismo. 
 
Na damo da postane normalna. 
 
Svim se silama borimo da zaustavimo točak promena i da sprečimo kazaljke na satu da se pomeraju. Nama je lepo da živimo u devedesetim. 
 
U stvari nije nam lepo, ali toliko smo šizofreni da smo umislili da jeste i da tako mora da bude. 
 
U stvari s*ebani smo u mozak i treba nam jedno 18 miliona Kineza da se ovamo nasele da bi nas opametili. 
 
Teško Evropi sa nama, a i nama sa nama samima! 
 
(18.06.2016)