BRANKO GRBA, DIREKTOR PREDUZEĆA GRBA PRPIĆ

 
Profesionalnost – ključ uspeha 
 
Preduzeće Grba Prpić osnovano je devedesetih godina kao porodično preduzeće, sa ciljem da pruža što kvalitetnije usluge prevoza robe u međunarodnom transportu. Počeli su sa jednim kamionom, a danas uspešno posluju kao srednje preduzeće sa dvadeset vozila najviših evro standarda i tridesetak zaposlenih. Uspeh je došao kao rezultat praćenja novih standarda i tehnologija, uz kvalitetnu i brzu uslugu o čemu se brine stručan tim ljudi. O svojoj kompaniji, ali i aktuelnom trenutku privatnog preduzetništva u Srbiji govori gospodin Branko Grba, direktor preduzeća. 
 
•Vaša kompanija Grba Prpić izgradila je zavidnu reputaciju. Kada se sada osvrnete na put koji ste prešli, šta biste izdvojili kao ono čime se najviše ponosite?


-Mogu reći da sam najponosniji što nas u poslovanju prepoznaju kao odgovorne i pouzdane partnere. Posao smo gradili tako što nikada nismo pogazili datu reč i nikada nismo izrekli nijednu laž. 
 
Takođe, ponosan sam i na oslonac u porodici, jer se taj sklad i harmonija direktno odražava na radnu atmosferu. Brat i ja sa suprugama doprinosimo svako na svoj način zajedničkom cilju. I podmladak uključujemo  po malo, koliko im dozvole obaveze u školi i na fakultetu, jer nam je bitno da steknu radne navike i da ne budu razmaženi. 
 
•Ističete se kvalitetom i profesionalizmom, klijenti Vas prepoznaju. U čemu je formula uspeha?


-Ključ uspeha je profesionalnost. Prioritet nam je interes klijenta i održavanje standard kvaliteta. Svaka preuzeta ugovorna obaveza mora uvek da se izvrši u celosti, tačno i na vreme. Naime, transport je nepredvidiv, puno toga zavisi od faktora na koje ne može da se utiče (kao što su: stanje na putu, vremenske prilike, dužina zadržavanja na graničnim prelazima, kašnjenja na utovarima i istovarima i slično), ali mi uvek nastojimo da nađemo način, a ne izgovor.
 
BrankoGrbic
 
•Kandidat ste za nagradu PREDUZETNIK GODINE koju uručuje kompanija EY (Ernst & Young). Šta za Vas lično znači ovo priznanje?
 
-Osećam se počastvovanim da budem na listi među ovogodišnjim kandidatima. Neke od njih i lično poznajem. Kompanija Ernst & Young je ovo proglašenje postavila na jedan izuzetan nivo, što sam shvatio nakon intervjua sa njihovim predstavnicima. Bio sam prijatno iznenađen ozbiljnim pristupom, pripremom, pitanjima koja obuhvataju kako finansijske parametre tako i socijalnu dimenziju poslovanja. Uostalom, to i ne čudi jer je  ERNST & YOUNG kompanija koja je po Forbsovoj listi iz 2012. godine proglašena za “Best Accounting Firm to Work For”, u 2014. godini rangirani su kao vicešampion “University Worlds Most Attractive Employers”… Takva reputacija ovu nominaciju čini laskavom i prestižnom.
 
•Preduzetnici u našoj zemlji suočavaju se sa teškim problemima. Kako biste ocenili trenutnu poslovnu klimu i šta učiniti da se stvore bolji uslovi za poslovanje privatnih preduzeća?
 
-Moj princip je da za poslove koji nisu delatnost preduzeća angažujem stručne službe. Uostalom, outsourcing je tendencija u savremenom poslovanju, jer ne mogu svi sve da znaju i svi sve da rade.
 
Činjenica da moja supruga Dušica Grba ima vlastitu advokatsku kancelariju u Beogradu dosta olakšava jedan deo poslovanja koji se odnosi na ugovorno i radno pravo. 
 
Kada je u pitanju privredni milje, smatram da poslovanje svake kompanije dodatno opterećuju interni administrativni poslovi, i to što zakonodavna vlast ne prati na adekvatan način dinamičan razvoj privrede. Propisi su često u koliziji ili su zbog nedovoljne jezičke i smisaone preciznosti prepušteni autentičnom tumačenju ili tumačenju sudova, što dovodi do pravne nesigurnosti i neujednačenosti u primeni.
 
Uz to, domaće firme (pod kojim pojmom podrazumevam firme sa domaćim kapital-učešćem) stavljene su u neravnopravan položaj u odnosu na inostrane kompanije, jer je podsticaj države usmeren isključivo na strane investitore.
 
U odnosu na industriju kojom se bavim, otežavajuću okolnost predstavlja to što država ne podstiče i ne subvencioniše uvođenje novih tehnologija, što dodatno otežava poslovanje preduzeća koja se bave međunarodnim drumskim teretnim saobraćajem. Naime, dozvole za transport van granica Srbije uslovljene su obnavljanjem i unapređenjem voznog parka, a taj izdatak ne samo da nije subvencionisan, već se sa aspekta poreskih propisa ne tretira ni kao poreski kredit. Drugim rečima, nabavka vozila (koje u poroseku košta oko 100.000,00 EUR, ako je reč o novom tegljaču sa poluprikolicom), i otvaranje 1 radnog mesta, ne predstavlja čak ni trošak poslovanja.
 
Na ovaj način, ugrožava se dugogodišnja transportna tradicija, koja je značajna ako se ima u vidu broj transportnih preduzeća i podatak da upošljavaju više od 20.000 vozača, kao i značajan broj administrativnog osoblja i radnika drugih profila i zanimanja (npr. upravljački kadar, dispečeri, referenti, komercijalisti, zaposleni na održavanju vozila, pomoćni radnici, pravnici, ekonomisti, knjigovođe...i dr.)
 
Pored ogromnog ekonomskog značaja na gore opisani način, neizostavno je pomenuti i tkz. “spill-over” efekat koji transportna preduzeća imaju na brojne druge segmente privređivanja u Republici Srbiji, a u smislu otvaranja proizvodih lanaca i upošljavanja drugih delatnosti (npr. upošljavanje servisera, dobavljača delova i opreme za vozila, upošljavanje naftne industrije obzirom da 1 TMV sa poluprikolicom standardnih dimenzija u proseku preveze oko 100.000 km u toku jedne poslovne godine, a što znači utrošak od oko 35.000 litara goriva, što je vrednosno izraženo  oko 37.000,00 u valuti EUR.
 
Sve napred navedeno nisam pomenuo kao zatvoren sistem velikih brojeva, već da bih Vam predočio koliko transportna delatnost predstavlja značajnu pokretačku snagu u celokupnom BDP.
 
•Šta biste poručili mladim ljudima koji se odluče da uplove u vode preduzetništva?
 
-Poručujem da što pre treba da shvate da njihov život zavisi samo od njihovih izbora, da prilike ne propuštaju, i da ih sami stvaraju ako im se ne ukažu. Znate, ja sam 90-ih godina izbegao iz Hrvatske i počeo od nule, što je najbolji dokaz da je za početak dovoljna upornost i posvećenost, uz rad koji ne poznaje radno vreme. I dan danas - prvi dolazim na posao i poslednji odlazim iz kancelarije, radim i subotom i nedeljom, jer je istinski lider samo onaj koji predvodi i podstiče i daje lični primer timskom radu.
 
(08.02.2016)
 
G.P