PREDSTAVLJAMO USPEŠNE KOMPANIJE    SUNCE MARINKOVIĆ d.o.o.

Tradicija i ugled koji obavezuje

Firma osnovana 1929. kao mala porodična radionica za izradu bravarije, danas je izrasla u kompaniju sa preko 100 zaposlenih * Direktor Vladimir Marinković nominovan za nagradu “Preduzetnik godine 2017” koju dodeljuje kompanija Ernst & Young (EY)

Kompanija SUNCE MARINKOVIĆ d.o.o. ima zavidnu reputaciju. Ugled se gradio dugo, a za poslovni uspeh su najzaslužniji osnivač firme Aleksandar Marinković, zatim njegov sin Ljubiša i unuci Dušan i Vladimir. Danas ova kragujevačka kompanija ima više od 100 zaposlenih i lideri su u proizvodnji energetski efikasne aluminijumske i PVC stolarije.

-Kada je moj deda Aleksandar Marinković polagao ispit za esnafsko pismo daleke 1929. godine verovatno nije slutio da će njegovo, sada naše, SUNCE sijati jako i dugo, evo već skoro 90 godina – kaže Vladimir Marinković, direktor kompanije i dodaje:

-Mi smo jako brzo porasli. I ako pogledate šta smo sve zajedno prošli, videćete kako se i svet zajedno sa nama ubrzano menja. Bez obzira ko smo, kakvo odelo nosimo, gde letujemo i kakav auto vozimo, bitno je šta ostaje za nama. Ako se osvrnemo na objekte, na kojima se nalaze naši proizvodi, po Kragujevcu, Beogradu, Zagrebu, Cirihu, Regensburgu, Berlinu, Londonu, Parizu, Sidneju, Torontu, naravno da ćemo videti prozore, vrata i staklene fasade,  ali i naš rad, znanje i trud, koji su utkani u ove objekte koji će dugovečno stajati tu i služiti novim generacijama i pokolenjima. U tom  smislu, ponosni smo na priliku koja nam je pružena da, kroz naše proizvode, svet učinimo bogatijim.

Vladimir Marinković

 

* Ističete se profesionalizmom, klijenti Vas prepoznaju. U čemu je formula uspeha?

-Zavisi šta podrazumevate pod profesionalizmom. Očigledno da formula ne postoji, jer da postoji Svet bi bio danas mnogo bolje mesto za život. Mi mislimo da biti uspešan ne znači, a priori, biti profesionalan. Mi smo porodica kojoj kompanija predstavlja najstarije-najmlađe dete. Svesni smo da deca (kao i svako biće i organizacija) imaju svoje uspone i padove. I u poslu je to normalno. Svi radimo pod sve većim pritiskom zbog spoljašnjih okolnosti, na koje vrlo često imamo mali uticaj. I logično je da se dešavaju greške. Pogrešiti je ok. Priznati grešku je super. Uvek gledamo da učimo iz svojih grešaka. Da se vratim na Vaše pitanje – mi ne mislimo da uspešni, tj. ne zadovoljavamo se da budemo uspešni, jer to znači da smo dostigli cilj. A naš je cilj da napredujemo, tako da uvek tražimo prostor za napredovanje. Možda formula leži u tome.

* Nominovani ste za nagradu “Preduzetnik godine 2017” koju dodeljuje kompanija Ernst & Young (EY). Šta za Vas znači ovo priznanje?

-Kapitalizam i tržišna ekonomija u svojoj osnovi imaju paradigmu napredovanja. Međutim, vremenom su vrednosti deonica postale važnije i značajnije od vrednosti koju kompanija nudi tržištu, jer smo zaboravili da napredovanje može da bude i duhovno, a ne samo materijalno. I mislim da bi promocija preduzetnika i porodičnih firmi, kojima profit nije “sve i svja”,  dala novu formu ekonomiji u Srbiji. Već uveliko se u svetskim ekonomskim krugovima priča o “Conscious Capitalism”, kao o formi odgovornog upravljanja kompanijama, koje više nije samo CSR, tj. društveno odgovorno poslovanje, već poslovanje koje uključuje viši nivo liderstva sa svrhom, jedan novi nivo filozofije i kulture poslovanja sa višim ciljem.

* Preduzetnici u našoj zemlji suočavaju se sa teškim problemima. Kako biste ocenili trenutnu poslovnu klimu i šta učiniti da se stvore bolji uslovi za poslovanje privatnih preduzeća?

-Tri su stvari na kojima treba raditi: birokratija, korupcija i sigurnost. Kada bismo imali sigurnost i izvesnost naplate, efikasnije sudstvo, kompanije bi bile spremnije da više investiraju i više rizikuju. Takođe, porezi i doprinosi na zarade zaposlenih dosta opterećuju troškovnu stranu bilansa, kao i nelojalna konkurencija koja radi na sivo-crnoj strani tržišta.

* Šta biste poručili mladim ljudima koje se odluče da postanu preduzetnici?

Tri stvari mi padaju na pamet.

  1. Da uvek imaju „svoj ekser“.
  2. Da se upravljaju prema vrednostima, a ne prema profitu.
  3. Da investiraju u znanje i da kreiraju kulturu učenja.

Započeti posao u Srbiji je kao kucanje eksera na zidu. Ono što je važno je šta ćemo na taj ekser na kraju okačiti: jaknu, pršutu, ponos, uže, šešir... Nažalost, neki ljudi se na kraju sami obese o taj ekser koji su sami zakucali, kako je to Čehov u nekoj od svojih priča opisao. Dakle, svako treba da se pita šta će sutra okačiti na svoj ekser?

Kao što znate, mi smo porodična firma. Samim tim, načela kojim smo vaspitavani i moj brat i ja, su kroz porodicu došla i do samog posla. Naš otac nas je naučio dve stvari: „Kako seješ, tako ćes i da žanješ“ i „Tuđe nam ne treba“. Dva vrlo jednostavna i tačna principa koje smo mi uvrstili u organizacione vrednosti naše porodične kompanije.

Svaki čovek poseduje nešto u čemu je izvanredan. Mi treba da obezbedimo okruženje u kome će taj talenat doći do izražaja. Investirati u znanje znači posedovati stav da se u svakoj prilici i od svakog čoveka moze naučiti nešto. Pa makar to i bilo – kako ne treba nešto uraditi – zaključuje Vladimir Marinković u razgovoru za Net Magazin.

(05.02.2018)