ODLOMCI IZ FILOZOFSKOG DELA "OSVAJANJE SVESTI".

Piše: Marko Daković

 

Bog je proviđenje.

On se ukazuje kao vodništvo.

Pomoću boga bivaš vođen.

Vođen čovek je u DOBRO uveden.

Ego je priviđenje.

On se prikazuje kao zavođništvo.

Pomoću ega bivaš zavođen.

Zavođen čovek je ZLOM zaveden.

 

Bog se ukazuje kao aktivator.

Bogom postaješ aktivan.

Božji čovek se aktivira.

On se dezaktiviše.

Aktivan je u odnosu na društvo.

Ego se prikazuje kao aktivista.

Egom postaješ radioaktivan.

Vražji čovek se aktiviše.

On se dezaktivira.

Pasivan je u odnosu na prirodu.

 

Ego se ukazuje kao vaspitanje.

Egom postaješ vaspitan.

Zaobiđeš prevaspitanje.

Bivaš programiran.

Programiran čovek je formatiran.

Bog se prikazuje kao prevaspitanje.

Bogom postaješ prevaspitan,

Prevaziđeš vaspitanje.

Bivaš reprogramiran.

Reprogramiran čovek je formiran.

 

 

VASPITANJE JE DRUŠTVENO PITANJE.

PREVASPITANJE JE PRIRODAN ODGOVOR.  

 

 

Bog se ukazuje kao evolutivnost.

Njime ideš u evoluciju.

Postaješ evoluiran.

Ego se prikazuje kao revolutivnost.

Njime ideš u revoluciju.

Ostaješ revoltiran.

 

Bog se ukazuje kao neponovljivost.

On je sam neponovljiv.

Bog se ne ponavlja.

On ne greši.

Bog je upravljač.

Ego se prikazuje kao ponovljivost.

On je sam ponovljiv.

Ego se ponavlja.

On greši.

Ego je ponavljač.

 

Bog se ukazuje kao korektnost.

Ego se ukazuje kao grešnost.

Korektnost ne može da greši.

Ona ispravlja grešnost.

Grešnost mora da greši.

Ona ne ispravlja korektnost.

Korektnost je zapravo pravac.

Pravac ne može biti ispravljen.

On je taj koji ispravlja.

Grešnost je zapravo krivac.

Krivac mora biti iskrivljen.

On je taj koji se ispravlja.

Bog ne može biti grešnost.

Isto tako i priroda.

Ego ne može biti korektnost.

Isto tako i društvo.

Korektna priroda ne može da pokuša da nameće “prirodnu korektnost”, služeći se prirodnom inteligencijom.

Nije prirodno, pa time ni potrebno, da se nešto nameće.

Nekorektno društvo može da pokuša da nameće “društvenu korektnost”, služeći se društvenom inteligencijom (insuficijencijom).

Istorija je bezgrešna (korektna), jer je ona pravac.

Istorija ne može da greši.

Ljudi koji su se obreli u vrtlogu istorijskog (božjeg) toka su grešni, jer oni su krivac.

Istoričari ne mogu, a da ne greše.

 

Istorija ne može da se ponavlja, jer ona je istina.

Istina se ne ponavlja.

Laž je ta koja se ponavlja.

Neljudi ponavljaju laži, da bi ih mase prihvatile kao istinu.

Istorija se ne ponavlja.

Neljudi su ti koji se ponavljaju.

Uvek se iznova izrađaju novi izrodi.

Izrodi ponavljaju greške tokom istorije (istine), jer umišljaju da su bezgrešni.

Sebe ne analiziraju.

Nemaju (samo)kritične svesti.

Bog se ukazuje i kao događaj.

Ljudima se uvek ponavljaju neprijatnosti, jer oni ponavljaju svoje greške.

Ništa ne nauče iz istorije.

Iz istine.

Oni to nisu u stanju, jer su se od sebe i istine udaljili.

Grešnicima se događaju događaji (istine) koje im se čine neprijatnim, jer oni su neprijatni sebi i drugima.

Nije tebi događaj neprijatan.

Ti si neprijatan događaju.

Nije tebi istina neprijatna.

Ti si neprijatan istini.

Neprijatelj sebi i bogu.

 

 

 

Istorija se ne ponavlja, jer ona je istina i bog.

Istoričari mogu da se ponavljaju, ako su iluzionisti i egoisti.

Egoistima se čini da se istorija ponavlja, jer oni su ponavljači i greše.

Ponavljaju svoje greške, jer nisu spoznali sebe.

Zato su odvojili sebe od boga.

Od istine, istorije.

Od istorijskog toka.

Istorija je neponovljiva, jer ona je događaj – bog.

Bog se ukazuje i kao trenutak, a svaki trenutak je neponovljiv.

Svaki trenutak i sve što se nalazi kao oblik u tom trenutku NE MOŽE DA SE PONOVI.

Zašto?

Jer trenutak je bog.

Jer događaj je bog.

Zato istorija ne može da se ponavlja.

Zato događaji ne mogu da se ponavljaju.

Ponavljaju se samo ljudi.

Ponavljaju svoje greške.

Ponavljaju se istoričari.

Ponavljaju svoje zablude.

Svaki trenutak je drugačiji od drugog, mada se ljudima čini da može biti isti.

Svaki događaj je drugačiji od drugog, mada se ljudima čini da može biti isti.

Trenuci i događaji mogu da liče jedan na drugi, jer pojavni oblici boga mogu ličiti međusobno.

Ljudi ponavljaju svoje greške, pa registruju da postoji ponavljanje, ali oni ne mogu da shvate ŠTA je to što izgleda kao da se ponavlja, KAKO to izgleda kao da se ponavlja i ZAŠTO to izgleda kao da se ponavlja.

To je moguće zato jer su ljudi bliski ideologiji, a daleko od filozofije.

Oni ne postavljaju sebi nikakva pitanja.

Oni ne postavljaju sebi tri osnovna filozofska pitanja – ŠTA, KAKO, ZAŠTO.