REPORTAŽA NET MAGAZINA

Crna Gora voleti se mora

Ona je malena, ali časna i poštena. Ponosna na slavnu prošlost, čojstvo i junaštvo, na prirodne lepote od kojih je satkana. Razumljivo, reč je o Crnoj Gori koju bismo mogli nazvati – balkanska Švajcarska.

 

Za razliku od Švice, Crna Gora nema sefove u kojima se čuva (belo)svetski kapital, njeni građani žive skromno kao što su vekovima i navikli. Ali Crna Gora ima more, i po tome se razlikuje od alpske zemlje koja joj je nalik. A iznad svega razlika je u duši, jer je duša crnogorska široka koliko i Jadran. Čuveno je gostoprimstvo Crnogoraca, koji se trude da se turistima iz čitavog sveta predstave u najboljem svetlu.

Niksic

                                                                                                                           Nikšić

 

Ono što putnik prvo primeti kada dođe u Crnu Goru, jesu – kontrasti. Kontrasti prirode: s jedne strane planinski lanci, sa druge pučina Jadrana. Onamo krševita brda, ovde plodne rečne doline sa vinogradima. Ostaci starih civilizacija uz obalu Skadarskog jezera, prirodnog rezervata kakvog valjda nema nigde u ovom delu Evrope. Kontrasti su prisutni i među narodima koji naseljavaju Crnu Goru. Najviše je pravoslavaca, međutim tu je i muslimanski živalj sa svojom kulturom. Primorski pojas uz Skadarsko jezero nastanjuju i Albanci sa svojim živopisnim narodnim nošnjama i temperamentom. Najzad, u Crnoj Gori postoji jedna specifična oblast, a reč je o Bokakotorskom zalivu gde ima katolika, potomaka čuvenih pomoraca.

Plavsko jezero

                                                                                                            Pivsko jezero 

 

I kontrasti se tu ne završavaju ! Upadljiva je razlika u razvijenosti severnog i južnog dela zemlje. Čini se da vlada favorizuje tri opštine na jugu – Podgoricu, glavni grad, Budvu, prestonicu morskog turizma i Tivat koji postaje čuven po svojoj marini Porto Montenegro, gde su usidrene jahte bogataša. Kapital je uglavnom skoncentrisan u ova tri mesta, a kad je o njemu reč svakako da ima i novca sa sumnjivim poreklom. No, to je već priča za neku drugu temu.

Mnogo građana Crne Gore jedva sastavlja kraj s krajem, mada bi uz turističke potencijale koje zemlja poseduje svaki Crnogorac mogao imati zavidan standard, samo kada bi stanovništvo bilo aktivnije i kad bi vlada pokazivala više sluha za potrebe običnih građana. Ovako, utisak je da se privileguje mali krug ljudi blizak centrima moći, pa se izdvojila neka kvazielita koja se oslanja na podršku Zapada i živi u neprimerenom raskošu. I tu je reč o kontrastima, ovoga puta socijalnim, koji najviše bole obične građane.

Na našoj mini turneji po Crnoj Gori, prva destinacija bio nam je grad Nikšić, nekad veliki industrijski centar, danas prilično zapostavljen politikom vlade u Podgorici. Kao i mnogi drugi centri planinskog područja – Pljevlja, Bijelo Polje, Berane – Nikšić je platio danak tranziciji i divljoj privatizaciji. Možda u zanemarivanju Nikšića kao opštine imaju ulogu i neki politički motivi, jer je sever Crne Gore tradicionalno naklonjen Srbiji, a „mainstream“ kojim se rukovodi politički lider Milo Đukanović podrazumeva udaljavanje od Beograda. Vreme će pokazati koliko je takva politika ispravna, ali je činjenica da većina građana Crne Gore ne živi nimalo bolje otkad je promenjen državni politički kurs, i zastava NATO pakta zavijorila se na  Njegoševom Cetinju.

Ostrog

                                                                         Manastir Ostrog

 

Nikšić je čuven po pivu koje je postalo brend. Za svoj specifičan ukus Nikšićko pivo ima da zahvali izvrsnoj vodi, jer grad leži u zdravom prirodnom okruženju, 630 metara iznad nivoa mora, u središtu polja bogatog hidroenergetskim potencijalom. Nikšić je prava vazdušna banja gde su zime oštre, dok je leti veoma prijatno. Industrija je malo posustala, ali poslednih godina čine se vidni napori da se obogati kulturna ponuda grada, održavanjem muzičkih festivala na gradskoj tvrđavi i kod jezera Krupac.

Nedaleko od Nikšića, na impozantnoj nadmorskoj visini, leži crnogorska svetinja - manastir Ostrog. Uklesan je u steni, a njegova pozicija budi strahopoštovanje hodočasnicima koji ovamo hrle u velikom broju. Ima nečeg misterioznog u tom mestu, gde leže mošti Svetog Vasilija čudotvorca. Poslednjih godina, uz vernike, sve je više stranih turista koji posetu Crnoj Gori ne propuštaju da uveličaju oblilaskom čuvenog manastira koji za pravoslavce znači otprilike isto ono što za muslimane predstavlja Meka. 

Okolina Nikšića izuzetno je interesantna i pogodna za planinski turizam. Ali je verovatno najveća atrakcija put koji iz grada vodi na sever, preko Pivskog jezera do kanjona zelene reke Tare. Tamo se nalazi možda najbolje uređen etno turistički centar u opštini Plužine, a reč je o kampu „Grab“. Neverovatno je kakve prirodne lepote umivaju oko posmatrača na planinskoj lepotici Tari, čistoj kao suza, po kojoj turisti izvode „rafting“ uz profesionalnu asistenciju stručnih vodiča.

Kanjon Tare

                                                                                                            Reka Tara (pogled iz kampa "Grab")

 

Reportaža po Crnoj Gori ne bi bila potpuna, kada je ne bismo krunisali posetom plavom Jadranu. Naša konačna destinacija bio je Perast u zalivu Boke Kotorske. Ovaj barokni gradić čuva tragove svoje slavne pomorske prošlosti i privlači veliki broj stranih turista, koji se oduševljavaju lokalnom tradicijom, kulturnoistorijskim spomenicima i plavetnilom najlepšeg morskog zaliva u Evropi. Naravno da je uživanje nezamislivo bez odlične mediteranske kuhinje, koja se služi u brojnim elegantnim konobama smeštenim uz obalu mora.

Najveća atrakcija Perasta su dva ostrva koja leže naspram ovog baroknog gradića. Jedno je prirodno i zove se Sveti Đorđe, a drugo veštačko – Gospa od Škrpjela. Masa kruzera iz čitavog sveta u svom obilasku Boke prolazi pored ovih bisera Mediterana pozdravljajući brodskim sirenama Gospu, po starom pomorskom običaju. I dok je Sveti Đorđe (ili Juraj, kako ga nazivaju katolici) zatvoren za posetioce, Gospa od Škrpjela grli turiste koji se dive kulturnim znamenitostima i riznici lokalne umetnosti.

Gradic Perast

                                                                                                                                Perast

 

Utisci sa ovog kratkog putovanja mogli bi se podvući pod jedan sentimentalni zaključak – Crna Gora je savršeno mesto za odmor takozvanih jugonostalgičara, jer u malom pakovanju nudi mnogo uživanja, budeći emocije. Za turistu koji dolazi iz neke bogate zemlje te ima i veće zahteve, to je jedna zanimljiva egzotična destinacija, sa nesumnjivim lepotama ali i kontrastima koje nije lako razumeti. Da bi Crna Gora bila ono što treba da bude – balkanska Švajcarska – neophodno je da država ima ozbiljnu strategiju za turizam, da se izrade bolje komunikacije i promene neke navike. A za to je potrebno – vreme.

 

Marko Daković  (09.08.2018)