REPORTAŽA – ITALIJA
Po receptu starih Etruraca
U centralnom delu Apeninskog poluostrva kriju se retke zanimljivosti * Kultura i tradicija ostavljaju tragove neizmerne lepote
Teritorija Etruraca, Etrurija, na današnjem Apeninskom poluostrvu nekada je zauzimala veoma veliku oblast, prostirala se u Toskani, Laciju, Umbriji, Emilija-Romanji, Kampaniji. Etrurska civilizacija predstavlja je u mnogome savršenstvo i za potonju rimsku civilizaciju, ali i za vek u kojem živimo, a trajala je od 9. veka pre rođenja Hrista do 27. godine pre Hrista. Njeni tragovi su mnogobrojni, o čemu svedoče stotine muzeja i mesta.
Etrurci su imali veoma razvijenu ekonomiju, poljoprivredu, kultivisali su terene koje su prethodno isušivali, činili ih plodnim da bi biljke koje su gajili stasavale zdrave, bez parazita i bolesti. Gajili su vinograde, izvozili vino koje su Grci veoma cenili, znali za kulutru kalemljenja, gajili masline i izvozili maslinovo ulje još u 7. veku pre Hrista, a gajili su i ljuštičave plodove...
Čokoladno uživanje od lešnika Detalj iz rasadnika
VITERBO - CARSTVO LEŠNIKA
Posetili smo postojbinu jednog dela te nekadašnje civilizacije, grad Viterbo, da okusimo i ukus i vidimo lepotu ploda za koji je znala etrurska civilizacija - carstvo lešnika. Etrurci su znali za vrednosti voća i sušili ga, tako da se ono moglo jesti čitave godine. Viterbo, grad u Laciju, poznat po mnogo čemu ali ponajviše po proizvodnji lešnika, tzv."noćola romana", okruglog je oblika, savršenog kvaliteta i organoleptičkih vrednosti, a jedan od najvažnijih lekovitih sastojaka lešnika jeste – oleinska masna kiselina.
Znatiželja je bila veća nakon saznanja da to nije neki plod koji se uzgaja poslednjih decenija, to je plod čije je seme nađeno prilikom raznih arheoloških iskopavanja u katakombama u okolini Viterba; pa valjda nije slučajno što se tamošnje stanovništvo uveliko opredelilo za gajenje upravo tog dragocenog ploda.
Lešnici - dar prirode Višefunkcionalna mašina
Pametan čovek zna da je teško postići nešto kada si sam, ali kada se ujediniš sa pametnima stigne rezultat, tako se njih 160 uzgajivača lešnika organizovalo u dve Kooperative koje daju sigurnost kako za unapređenje proizvodnje, proširenje zasada, tako i za kontrolu i održavanje kvaliteta i plasman proizvoda. Sada je pri kraju sezona ubiranja lešnika, kada sazru oni padaju na tlo i mašina, poslednja reć tehnologije, sabira ih, sa jednog hektara za 1,5 sat. Čudesno je šta sve mašina radi sama: odvaja lišće od ploda, odbacuje kamenčiće i ostatke svega sa zemlje što neće proći širokim cevima ka mestu gde se peru, a potom suše.
Članovi Koopreative imaju već unapred poznatog kupca, a ono što se ne proda odmah deponuje se u frižidere gde plod može da stoji više godina jer je osušen, a ne gubi apsolutno ništa od kvaliteta.
Okrugli i gotovo jednaki Tostirani lešnici i slatkiši
Kada kažete ime Tuša, to je zona provincije Viterbo - teritorija pod lešnicima dimenzije 19.000 hektara. Godišnje se u Viterbu sakupi oko 50.000 tona lešnika, to je jedna trećina sveukupne italijanske proizvodnje (druge dve su u regionu Pijemonte na severu i u Kampaniji na jugu). U proseku se sa jednog hektara dobije 2,5 tone lešnika u ljusci, Italija je druga zemlja na svetu (posle Turske ) po količini prozvodnje lešnika.
Viterbo je postao nacionalni model za sveukpno gajenje, sabiranje, kontrolu i najsavršeniju mehanizaciju za postavljanje rasada, kao i vađenje malih stabala koja rastu jednu do dve godine, a potom se sa satelitskim sistemom navođenja mašine vade iz zemlje neoštećeni i sade na nekoj drugoj teritoriji ili izvoze.
Veoma velika pažnja počinje od kultivisanja i sređivanja tla gde će se zasaditi lešnik. Tamo gde je bio rasadnik ne može se zasaditi ponovo tri godine, tlo mora da postane veoma stabilno i fertilno kako zahteva lešnik, jer industrija koja u najvećoj meri u Italiji apsorbuje tamošnju proizvodnju traži samo kvalitetan plod. U Viterbu veoma drže i do velikog razmaka između jednog i drugog lešnika, samo 400 do 500 stabala na jednom hektaru, jer i to obezbeđuje kvalitet.
Nema velikog angažmana oko gajenja lešnika, za jedan hektar je potrebno 35 do 40 dana rada. Lešnik može da traje i daje ploda 80 godina, ali ima veoma velike svakodnevne pažnje, jer postoje dva parazita koji vrebaju iznad ovog drveta. Da se oni ne bi razmnožili sledi brza inervencija mešavine azota, fosfora i kalijuma, jer lešnik koji ima rupicu na plodu isključivo je za bacanje.
Uzimanje uzorka za kontrolu Mašina sa satelitskim navođenjem
Najveći potrošač lešnika iz Viterba je kompanija "Ferero", porodica koja je napravila imperiju svetskog glasa sa svojim "Ferero Roše" (Ferrero Rocher) od 1982. godine kada je lansirala na tržište poznatu čokoladicu neuporedivog, jedinstvenog ukusa. Ferero uzima samo mali okrugli lešnik koji ima malu zapreminu, takvu da može oko njega da stane onaj čudesni omotač višeslojnog kremoznog ukusa i čokolade.
Svet je oduvek bio "mali", jer jedan od dva vlasnika firme "Stelo" koja poseduje čitav vozni park najsavršenijih mašina za rad sa lešnicima, veliki rasadnik i svoje terene lešnika, Romeo Steliferi, sa kojim smo pričali, boravio je u Vojvodini kada je Ferero zakupio 600 hektara terena za uzgoj lešnika i tamo mu formirao rasadnik, tako da Ferero poseduje svoj rasadnik iz kojeg presađuje lešnike.
Posetili smo proizvodnju specijaliteta od lešnika preduzeće "Ćimina", 60 različitih specijaliteta "greh za grlo", a oni stručnjaci koji se bave istraživanjem našeg načina ishrane smatraju da će 2030. godine 2 milijarde stanovnika na planeti jesti suvo voće. Lešnik treba jesti sa opnom (kožicom), jer je u njoj veoma veliki broj značajnih sastojaka važnih za prevenciju srčanog i moždanog udara, sređuje visoki krvni pritisak, doprinosi očuvanju kardiovaskulatornog sistema i pojavi tumora, jer ima vitamina E, poseduje dobre antioksidante koji pomažu u borbi slobodnih radiklala, usporava znake starenja i ojačava imunitet.
Šaka lešnika, 30 grama dnevno lek je a ne goji, to su znali i Etrurci.
Milica Ostojić (Rim)