VILA POĐO TORSELI
Harmonija u srcu Toskane
Na putu između Firence i Sijene nalazi se mesto San Kašano in Val di Peza, gde su istorija i zdrava priroda ostavili neizbrisive tragove lepote
Plemićka istorija Toskane stvarana kroz vekove traje i danas i toliko je prisutna u ovom italijanskom regionu da ju je istinski teško sabrati i opisati. Stoga se znatiželja i oko zadrže na jednoj od takvih perli, da bi mogle da se sakupe u kovčežić iz kojeg isijava lepota kada ga čitalac otvori.
U srcu Toskane, u blizini San Kašana, 23 kilometra udaljeno od Firence, na putu između Firence i Sijene, nalazi se mesto San Kašano in Val di Peza, gde su se istorija i zdrava priroda, moderni način uzgajanja vinove loze, povrća, maslina, tako ujedinili da apoteka čoveku nije potrebna, ona se nalazi tu oko vas, kreirao ju je čovek na terenu oko istorijskog plemićkog staništa "Vile Pođo Torseli" da bi živeo u zdravlju i harmoniji sa samim sobom.
Spoljašnji izgled vile Tabla koja svedoči o slavnim ličnostima koji su posećivali zdanje Detalj iz parka koji okružuje vilu
Vila, izgrađena 1427. godine i tada upisana u katastar, menjala je kroz vekove vlasništvo među najčuvenijim porodicama toskanskog plemenitog roda: Makijaveli, Anđolini, Kaponi, potom Orlandini del Bekuto, koji je angažovao slavnog fiorentinskog arhitektu Lorenca Merlinija da proširi vilu u stilu kasnog baroka 1702. I to je njen današnji oblik, elegantnog fiorentinskog stila, ispred koje je smešten veličanstveno raskošan vrt "đardino al'italiano", znači raznolikog cveća koje jedno za drugim cveta i tako cvetove vidimo čitave godine. Sve je jedna savršena sinteza umetnosti, istorije, kulture pejsaža.
Biblioteka u vili Nepregledno veliki park Plafoni u vili
Godine 1999. vilu je kupila porodica Zamparini, gospodin je rođen na severu, u Friuli Venecija Đulija, a supruga u Emiliji Romanji. Ovi veliki radnici i entuzijasti, vilu su restaurirali nekoliko godina angažujući eminentne stručnjake za restauraciju, vrativši joj originalni sjaj u svakom detalju. Tema vile su četiri godišnja doba - gde god se okrenete ili pogledate u plafone čeka vas svetlost freski, razdraganost ženskih figura, simboli voća i povrća iz svih godišnjih doba. Rečju, veliki majstori islikali su život.
Vila je dobila najviše priznanje za najbolje i najutentičniju restauraciju istorijskog otmenog staništa 2003. godine. A pored vile, u vrtu, gledamo u kamenu uklesan kanal, nekadašnji sistem za automatsko navodnjavanje vrta iz 15. veka, koji je u funkciji i danas. Šta je sve izumeo i umeo tadašnji čovek, mudrima je danas dovojno da se ugledaju samo na njega.
Zahvaljujući svom prestižnom i veličansrtvenom izgledu, prostora od 5000 kvadratnih metara, sa salonima čije islikane freske pevaju apoteozu lepote i raskoši, a koje označavaju godišnja doba, sa skulpturama savršeno očuvanim, ova je vila mogla da ponudi slavnim ličnostima sveta da kraće ili duže borave u njoj: papa Pavle prvi, zatim ruski car Petar treći sa caricom Sofijom Doroteom, Godine 1804. Papa Pio sedmi zaustavio se u vili gde je prenoćio na putu za Napoleonovo ustoličenje.
Domaćica vile u kuhinji Vlasnici vile Sir kao lokalni specijalitet
Sadašnji vlasnici vile nisu se zadovoljili samo restauriranjem vile i vrta. Sve na tom terenu u okruženju predstavlja istinski inovativni projekat. Na 40 hektara terena, jedan deo pokriven je maslinama, a 24 hektara površine nalazi se pod vinovom lozom.
Vinova loza i vino u zoni, simbolu Toskane "Kjanti klasiko", upravo počinje od ovih terena i prostire se do Sijene, a ovde u Pođo Torseli stiglo se do inovativnog modela i načina uzgajanja loze. Ovde caruje prestižni "San Đoveze”, proizvodnja vina ide do najmodernijeg a najprirodnijeg; biološko i biodinamičko. Doslovno je sve prirodno, ispobali su, eksperimentisali da shvate da se može na uzgajanje loze reagovati sa minimalnim spoljnim uticajem. Iako malih dimenzija, jer se u Toskani 24 hektara smatraju "krpicom" vinograda, ide se ka prestižnom vinu.
I ovoj porodici, posebno gospođi Lauri, nije stalo do količine već do kvaliteta, do ravnoteže prirode sa čovekovim potrebama za harmonijom u okolini, pa tako i njemu samom. Takav prirorodan načan posvuda se udiše, vidi, miriše… Tako je i u vrtu gde se uzgaja razno povrće, mirišljave biljke za začine, stabla raznog voća, masline izuzetnog kvaliteta i ukusa maslinovog ulja.
Gospođa Laura, žena sa velikim Ž, priča nam kako je na naučnoj bazi istražujući smislila zamku za parazite koji mogu da napadnu maslinovo drvo i plod masline. U kesu koja se okači na granu stavi se specijalni hormon koji veoma mami ženke parazita, one upadaju u tu kesu i tu završe život ne ugrozivši maslinu.
Koliko se ova otmena gospođa posvetila svemu što je prirodno, inovacija a povratak prirodnom, bez ikakvih hemijskih proizvoda, nešto je istinski zadivljujuće. Priča nam da će sledeće godine u vinograd pustiti - guske. Osim što će one pojesti nepoželjnu travu koja raste oko čokota, ostavljati na terenu ono što izbace iz sebe i tako prirodno pođubriti teren, krećući se po terenu, tapkajući nožicama između čokota "obrađivaće" teren baš kakav treba da bude za vinovu lozu.
Sistem za navodnjavanje Unutrašnjost vile Vino "Kjanti"
Ovde sve što se pojede ili popije ne meri se metrom, u Italiji poznatog kvaliteta "nula kilometara", već onim "nula metara", jer sve je na koji metar od vile. Salame, sir ili ono što oni ne proizvedu uzima se samo od strogo kontrolisanog proizvođaća koji ne može da izneveri filozofiju života i projekta vlasnika ove vile. Okusili smo više vrsta sira, jedan je ostao po savršenstvu ukusa ali i po obliku u našoj memoriji. Kao u prastara vremena kada pokorica sira nije bila glatka, tako i ova površina ima izgled "krastave žabe".
Iz salona sa islikanim freskama na plafonima i zidovima, iz sale za bal, one za prijeme, iz prostora od 5000 kvadratnih metara i 40 prostorija, izlazimo da vidimo kapelu koju je konstruisala Simona Makijaveli 1658, sa grbom porodice Makijaveli. A pogled na horizont u zelenom sa "Pođo" (brežulka) vodi nas u prostore sa 40 hektara, sve kultivisano kao jedan veliki broš sa raznobojnim dragim kamenjem. Ulazimo u vinariju da shvatimo kako se "pravi" vino bez dodataka bilo kakvog hemijskog proizvoda. Najpre belo vino sa neobičnim imenom "bizarija" (to je ime vrste agruma koje su sadili još čuveni Mediči) koje je steklo sertifikat o geografskom poreklu IĐP. Osim 70 posto loze San Đoveze, koja uspeva izuzetno dobro na zdravom terenu punom minerala, ima i nešto zasada Merloa, Šardonea, Sovinjon Blank, Traminera.
Vino "Pođo Torseli"
Vino se pravi bez intervencije spoljašnjih sredstava, ne dodaje mu se kvasac već se fermentacija odvija prirodnim putem tako što se ostavi kora zrna u moštu da dođe do alkoholnog vrenja za oko 15 dana. Potom se sipa vino koje ostaje u kontaktu sa korom zrna grožđa od 20 do 60 dana u kadama nerđajućeg čelika, vreme u zavisnosti od toga koje vino hoće da se dobije. Onda predstoji filtracija i zrenje ili u nerđajućem čeliku ili u buradima od 250 litara i na kraju u flaši, vreme zrenja vina procenjuje vrhunski enolog određujući tako nominaciju vina, Rizerva, Gran Rizerva, Gran Selecione....
I šta je još atipično za ovu proizvodnju vina? Uobičajeno čujemo da se burad od hrastovog drveta koriste 3 do 4 puta i potom se škartiraju, a ovde smo prvi put čuli šta je potrebno da bi se dobilo upravo to biološko i biodinamičko vino. Ovi proizvođači vina koriste burad koja su već bila upotrebljena za vino 3 do 4 godine, da vino ne bi poprimilo bilo kakvu notu ukusa ili mirisa drveta. Najduži period u kojem može da zri vino u buradima jeste 18 meseci, potom prelazi u flašu.
Vina Vile Pođo Torseli, koja je nazvana "Kraljica Kjanti klasika", nisu se upisala u porodicu tog čuvenog vina koje slavi 304 godine postojanja po godinama već po kvalitetu. "Kraljica Kjanti" sigurno će pronositi slavu kako Toskane, u flaši sa ukusom istorije, novih saznanja, prirodnog bez premca i neobične ljubavi za harmoniju - za opredeljenje načina života i stvaranja.
Tekst i fotografije: Milica Ostojić (Rim)