ŠOKANTNI PODACI IZ AFRIKE
Monstruoznost genitalnog sakaćenja
U Italiji, s obzirom na ogromne migracijske tokove poslednje decenije, po procenama živi oko 90.000 žena između 15 i 49 godina koje su bile podvrgnute sakaćenju genitalija, a od kojih su 7600 bile maloletne.
Po izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, u svetu ima 200 miliona žena i devojčica koje su bile prinuđene ili se dobrovoljno podvrgle tom krvavom činu, sledeći tradiciju svojih majki, užasavajuće bolnom i sa doživotnim posledicama, a rasprostranjenost zavisi od kulturološkog fenomena među različitim zemljama. Taj čin se odvija prevashodno u oko 30 afričkih zemalja, gde više od 80 posto žena živi sa osakaćenim genitalijama: Mali, Uganda, Somalija, Sudan, Kenija, a u brdskim predelima taj broj dostiže između 86 i 91,7 posto ženske populacije i sa ugovorenim brakovima i do 80 posto.
Od tog svetskog broja, samo u Evropi, iako je nezakonito, po proceni italijanske organizacije koju finansijski podržava EU Amref, živi 600.000 žena sa genitalnim osakaćenjem. Amref je započela aktivnost u Keniji i Ugandi od januara 2020 .na vaspitavanju, informisanju i saradnji sa tamošnjim Ministarstvima za Zdravlje. Radi se na edukovanju roditelja, organizuju se susreti u školama, da ne podvrgavaju devojčice i devojke takvom činu.
Sakaćenje ženskih genitalija u starosnom dobu između detinjstva i 15 godina uključuje delimično ili potpuno uklanjanje spoljašnjih genitalija žene, sa ušasavajućim tradicionalnim obrezivačem sa oštricom bez anestetika. Iako je međunarodno priznato kao kršenje ljudskih parva procenjuje se da je oko 68 miliona devojčica širom sveta u opasnosti da doživi ovu praksu do 2030. godine. Posledice su, osim jakog bola, prekomerno krvarenje, otežano mokrenje, ciste, infekcije i neplodnost, psihološki problemi, smanjeno seksualno zadovoljstvo, komplikacije tokom porođaja, povećan rezik od neonatalne smrti.
Zemlja u kojoj se u izvesnom stepenu smanjio broj žena koje su prisiljene da se podvrgnu tom činu jeste Kenija, ali broj devojčica koje rizikuju da budu osakaćene do 2030. iznosi 574.000. Podaci pokazuju da se mnoge osakaćene devojčice nisu više vratile u školu. Neke su doživele ogromne zdravstvene probleme nakon rezanja spoljnih delova uterusa, neke roditelji odmah udaju udogovorenim brakovima.
Stoga je u Italiji potpisan „Protokol za odbranu maloletnih devojaka“, a Amref već sprovodi aktivnosti preko svoje mreže od oko 500 edukatora na afričkom tlu. Istraživanje pokazuje da se jedan deo ispitanih devojaka u Etiopiji ne slaže sa sakaćenjem (njih 12,3 posto), ali somalska grupa ispitanih stiže do 55 posto za takvu praksu.
I taj čin nema bilo kakve veze sa religijom, već sa kulturološkim fenomenom. Prenosi se sa generacije na generaciju, čak i u Italiji majke imigranti podržavaju takav čin za svoje ćerke. Jedina pozitivna strana jeste da bi to svojim ćerkama uradile u bezbednim sanitarnim uslovima, a ne sa osobama koje dolaze kući i to rade u totalno nebezbednim sanitarnim uslovima (tzv. taljatrići, one koje seku). U Italiji je zakonom zabranjen takav čin pa se radi u tajnosti, osim što ima slučajeva da su to obavili lekari nelegalno, a kazne su i do 12 godina zatvora. Podaci se sakupljaju i na osnovu pregleda kod ginekologa osoba koje su doživele taj čin.
Sadašnji rezultati koje iznosi asocijacija Amref jeste da su u Italji 70 posto osoba koje su prošle tu praksu protivnice sakaćenja, posebno diplomirane žene koje žele da je promene uprkos insistiranju roditelja, ako to moraju da učine jer je „praksa“ njihove populacije čine u bezbednim uslovima. Postoje četiri vrste intervencija u sakaćenju: delimično ili potpuno uklanjanje klitorisa ili malih usana, ili suženje vagine.
A zašto se to radi, izvršeno je testiranje na svetskom nivou koje je podjednako i onom italijanskom u rezonovanju: 22 posto jer je to kulturološka tradicija te zemlje, bolja bračna perspektiva, potom važnost devičanstva za muža, veće zadovoljstvo za muža. Rečju: uvećava se vrednost na tržištu brakova koji se ugovaraju, privlačnost na bračnom tržištu jer su tako žene „adekvatne“ i znači poziv na poštovanje discipline u ponašanju pre braka, totalna kontrola žene jer se ne može razbiti „društvena norma“ koja se i u emigraciji hrani strahom od marginalizacije.
Milica Ostojić (Rim)