ANTOLOGIJSKE PARTIJE ŠAHA 

Riznica Caisse prepuna je izuzetnih ostvarenja. Partije nadžive igrače i ostaju zauvek zapisane kao svedočanstvo jednoga vremena, blistavi trenutak inspiracije u "kraljevskoj igri". U ovoj rubrici donosimo partije i kombinacije slavnih ali i nepoznatih igrača, koje odolevaju zubu vremena.

Mnoge partije koje su ovde predstavljene nikada  do sada nisu bile objavljene na našem jeziku. Preovlađuju partije starih majstora, jer smatramo da su one nepravedno zapostavljene u savremenoj šahovskoj literaturi.

Partije je jednostavno pratiti. Kliknite mišem na početni potez u notaciji i onda pritiskajte tipku na desnom kurseru sa strelicom, smeštenom u donjem delu tastature kompjutera. Na taj način vući ćete poteze odigrane u partiji. Drugi način za praćenje partije je da klikćete mišem na komande smeštene ispod šahovske table. 

Ako želite da vam se na tabli ukaže pozicija nastala posle nekog poteza, kliknite mišem na taj potez u notaciji. U slučaju da želite videti početnu poziciju, kliknite na komandu u levom donjem uglu šahovske table (ispod polja A1). 

Pišite nam na  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  i predložite partije koje biste želeli da vidite u ovoj rubrici. Takođe bismo Vam bili zahvalni ako imate neke primedbe ili sugestije, da svojim kritikama i komentarima obogatite ove partije. 

PARTIJE NIJE DOZVOLJENO KOPIRATI I OBJAVLJIVATI BEZ IZRIČITE PISMENE DOZVOLE VLASNIKA “NET MAGAZINA”

Copyright netmagazin.rs © 2017. All Rights Reserved

 

 

New York 1924bUčesnici istorijskog turnira u New Yorku 1924 - sede: Yates, Capablanca, Janowsky, Edward Lasker, Emanuel Lasker.

           Stoje: Marshall, Tartakower, Maroczy, Aljehin, Reti, Bogoljubov. 

 

Kasparov Gari Tolji sreću kvari:

 

 

Lasker iz mlađih dana:

 

Lasker kao svetski šampion:

 

Evo kako je veliki Steinitz bio matiran:

 

 

Legendarni Kubanac Jose Raoul Capablanca bio je istinski genije. Titulu svetskog prvaka čuvao je šest godina, a svojevremeno su ga smatrali nepobedivim. Nadimak "šahovska mašina" možda najbolje govori o njegovom stilu, koji niko nije mogao da kopira. Ova partija koju je odigrao daleke 1914. godine ušla je u zlatnu riznicu Caisse kao jedna od antologijskih.

 

 

Ko je protivnik Cape u ovoj pariji? Reč je o Ossipu Bernsteinu (1882-1962), velemajstoru jevrejske krvi rođenom u Rusiji, koji je emigrirao u Francusku posle Oktobarske revolucije. Bernstein je bio jedan od najjačih amatera u periodu između dva rata, inače po zanimanju je finansijski pravnik. Šahovsku snagu sačuvao je do svoje duboke starosti, a odlikovao se jakom imaginacijom, što pokazuje i naredna partija odigranja protiv jednog od najvećih napadača tog vremena Dawida Janowskog: 

 

Salomon Flohr (1908-1983) bio je jedan od najjačih velemajstora tridesetih godina prošlog veka. Šahovski se razvio u Čehoslovačkoj, da bi posle nacističke okupacije svoje zemlje emigrirao u SSSR gde je ostao do kraja života baveći se novinarstvom i povremeno nastupajući na turnirima. U svojim mladim danima bio je opasan taktičar sa profinjenim osećajem za poziciju, a partija koju donosimo upravo je iz tog perioda:

 

Tigran Petrossian je dva puta skoro na istu "foru" tukao svoje suparnike:

 

 

 

Joel Fridlizius (1869-1963) bio je švedski problemista. Retko je nastupao na turnirima, ali se mogao pohvaliti "skaplovima" i velikih majstora. Tako na primer, na turniru u Stockholmu 1912. podelio je od 7. do 9. mesta, pa ipak uspeo da potuče Aljehina i Spielmanna! Njegova partija protiv tada još mladog, dvadesetogodišnjeg Aljehina ušla je u istoriju:

 

Aljehin nije bio čudo od deteta i njegov uspon tekao je polako i postepeno. Zato i ne čudi da je u početku njegove karijere trpeo poraze, na kojima je učio i iz kojih je izvlačio pouke. Evo još jednog kiksa budućeg svetskog prvaka, kojeg je nadvisio jedan malo poznati igrač iz Budimpešte. 

 

Carl Oscar Ahues (1883-1968) nije postao velemajstor, ali je ušao u istoriju nemačkog šaha. Zadržao je šahovsku snagu do svojih poznih godina, a kad je već premašio osamdesetu, pobedio je na brzopoteznom prvenstvu Hamburga ! Evo jedne njegove bravure:

 

 

Oldrich Duras (1882-1957) bio je najbolji češki igrač početkom prošloga veka. Ostavio je šahovskom čovečanstvu mnogo prekrasnih partija. 

 

Velemajstor Bora ceniti se mora:

 

 

Richard Teichmann (1868-1925) bio je jedan od najboljih nemačkih majstora s početka prošlog veka. Deo svoje karijere proveo je u Engleskoj. Da je imao više ambicija, i da ga nije zadesio zdravstveni hendikep (problemi sa vidom), možda se mogao upustiti i u borbu za šahovsku krunu. Evo jedne njegove minijature sa komentarima Vladimira Vukovića:

 

Opet Teichmann i - opet briljancija: 

 

Jedna malo poznata šahovska "lepotica" sa Baltika:

 

Komentator ove partije, slavni Emanuel Lasker, šahom je počeo da se bavi 1888, a već sledeće godine osvojio je titulu majstora ! To svedoči o snazi njegovog talenta. Majstorsko zvanje zaslužio je na turniru u Breslavi (današnji Vroclav), a overio je pobedom u sledećoj, malo poznatoj partiji:

 

 

Laskerov protivnik u ovoj partiji (njegov glavni konkurent na turniru u Breslavi) bio je bečki šahista Emil von Feyerfeil (1840-1917). Pogledajmo jednu njegovu briljanciju:

 

 

 
Rudolf Charousek bio je jedan od najtalentovanijih majstora krajem 19. veka. Čak je i čuveni Lasker priznao da očekuje da "mađarski Morphy" bude njegov izazivač u meču za svetsku krunu, ali opaka bolest omela je te planove. Charousek je umro u 28. godini života od tuberkuloze, a iza njega su ostale prekrasne partije, poput ove. 

 

Mnogo je talentovanih majstora prerano napustilo šahovsku i životnu scenu. Među njima je i Augustin Neumann (1879-1906), Austrijanac koji je mnogo obećavao. Upoznajmo se sa njegovim bravurama:

 

 

 

 

Paul Schmidt (1916-1984) bio je šahista nemačkog porekla, rodom iz Estonije. Zvanično nikada nije dobio titulu velemajstora, ali koliko je bio jak svedoči i činjenica da njegov čuveni imenjak Keres u meču nije uspeo da ga pobedi. Posle 1950. godine emigrirao je u Ameriku i više nije igrao šah.

 

Ovo nije minijatura, već - SUPERMINIJATURA:

 

Rešite zadatak: BELI VUČE I MATIRA U 4 POTEZA 

 

 

Švajcarski intermajstor Henneberger je spasao ono što se spasiti ne može. To samo dokazuje da je u šahu sve moguće i da partija nije izgubljena, dok se ne - izgubi.

 

Pogledajmo kako se austrijski majstor Heinrich Wolf izvukao protiv Schlechtera: 

 

Jedna od najspektakularnijih remi - kombinacija: 

 

Mnogo pre nego što se pojavio kompjuter "Fritz", šah je igrao jedan nemački majstor koji se preziva - Fritz. Pogledajmo njegov stil:

 

I velikani mogu da nastradaju od anonimusa. U to se uverio i poznati američki velemajstor Samuel Reshevsky koji je na jednoj simultanci u Izraelu, valjda prvi put u životu, primio "ugušeni mat": 

 

 

Jefim Bogoljubow je u svojoj šahovskoj karijeri doživeo pet poraza od Laskera i - samo jednu pobedu. Ali, kakvu !

 

 

Genijalni Harry Pillsbury imao je kratku, ali burnu karijeru. Da ga prerana smrt nije odvojila od najdraže igre, možda bi i postao prvak sveta, za šta je imao potencijala. Evo jedne od njegovih najspektakularnijih partija: 

 

 

Još jedna bravura Pillsburyja:

 

 

 

Mihail Čigorin smatra se osnivačem ruske šahovske škole, koju su proslavili Aljehin, Botvinnik i mnogi drugi veliki majstori. Čigorin je bespredrasudno prilazio svakoj poziji, bio protivnik svih šablona i dogmi koje sputavaju šahovsko stvaralaštvo. Igrao je napadački šah, o čemu svedoči i ova poučna partija: 

  

Jedan je Bobby Fischer...

 

 

Aljehin je bio pravi šahovski čarobnjak. Nijedan igrač u istoriji šaha nije za sobom ostavio toliki broj antologijskih partija. 

 

 

 

 

 

 Boris Spaski - šahovski Puškin !

 

 

Mihail Botvinik je bio patrijarh sovjetskog šaha. U ovoj partiji je razbio majstora Čehovera kao zvečku. Zanimljivo da je nije uvrstio u knjigu "Moje najbolje partije" (!?)

 

 
 
Ko je bio protivnik Botvinniku u ovoj partiji? Reč je o Vitaliju Aleksandroviču Čehoveru (1908-1965) iz Sankt Peterburga, koji nije bio "mačji kašalj". U to se uverio i Makogonov u sledećoj partiji: 
 
 
A sada reč ima Vladimir Makogonov: 
 
 

 

Bez Talja ne valja !
 

 

 
 

 

Edmund Thorold (1832-1899) bio je jak engleski amater, po profesiji učitelj. U ovoj partiji za šahovske sladokusce, nadvisio je čuvenog Blackburna:

 

 

Majstor Olland, MADE IN HOLLAND !

 

Isidor Gross (1860-1942) bio je hrvatsko - ugarski majstor jevrejske krvi. Radio je kao pastor u sinagogi, a što se šaha tiče njegova delatnost bila je uglavnom orijentisana na komponovanje šahovskih problema i igranje dopisnih partija. Stradao je od ruke hrvatskih fašista (ustaša) u logoru Jasenovac.

 

 

Eugene Chatard bio je jak francuski amater. Jednu njegovu ideju (potez belog 6.h4 u Francuskoj odbrani) usvojio je Aljehin u svojoj poznatoj partiji protiv Fahrnija 1914. u Mannheimu, nakon čega je varijanta dobila ime Chatard-Aljehinov napad. 

 

Nešto slično, samo malo drugačije:

 

Dijagonala a2 - g8 veoma je važna.

 

Slabost osnovne linije:

 

Ovako izgleda kada je kralj na vetrometini: 

 

Kada su funkcije figura preopterećene:

 

Romantilčni Muzio - gambit: 

 

Gyula (Julius) Makovetz (1860-1903) bio je krajem 19. veka jedan od najjačih mađarskih majstora. Nažalost, karijera mu je trajala kratko, ali uspeo je da ostvari nekoliko zapaženih rezultata na turnirima. Donosimo njegovu pobedu nad Laskerom:

 

 

Internacionalni majstor Andrija Fuderer bio je jedan od najtalentovanijih šahista koga je Jugoslavija imala. Nažalost, rano je napustio šah, ali je ostavio mnogo izvanrednih partija, od kojiih izdvajamo ovu u kojoj je totalno razbio legendarnog, doduše tada već ostarelog velemajstora Tartakowera:

 

Jedan od najjačih američkih majstora s kraja 19. veka sada je gotovo zaboravljen. Zvao se Samuel Lipschuetz - još jedan od značajnih šahista jevrejskog porekla, koji je kao emigrant stigao u "obećanu zemlju" Ameriku. Evo nekih njegovih kreacija:

 

 

Milan Matulović bio je legenda srpskog i jugoslovenskog šaha:

 

 

Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada. To je iskusio i Rudolf Marić u sledećoj partiji, gde je legendarnom Gligoriću pokušao da podmetne nogu u jednoj varijanti specijalno za njega spremljenoj. Ali Gliga se nije upecao na domaću analizu, nego je odigrao jedan od najlepših poteza ikada viđenih za šahovnicom:

 

Prvi jugoslovenski velemajstor bio je Milan Vidmar (1885-1962). Prirodan talenat, izvanredan taktičar koji nije mnogo vremena posvećivao šahovskoj teoriji. U turnirskim partijama "patosirao" je mnoge velikane, među kojima i čuvenog Euwea: 

 

Veliki Aaron Nimzowitsch :

 

 

 

Kapetan Evans na delu 

 

 

U Viktorijanskoj Engleskoj igrao se dobar šah:

 

 

 

 

 

Nova majstorija Miesesa: 

 

Otto Strobl bio je predsednik Amaterskog bečkog šahovskog kluba. Na turnirima igranim s majstorima nije se proslavio, ali bi ponekad znao da iznenadi i poznate igrače. U ovoj partiji velelepno je naidgrao Tartakowera.

 

Još jedna priča iz bečke kuhinje :  

 

 

Mnogo pre pojave kompjutera, u modi su bile dopisne šahovske partije. Međusobno su ih igrali pojedinci, ali i gradovi, klubovi, reprezentacije... Pogledajmo jednu partiju sa istorijskog dopisnog meča Francuska - Nemačka koji je završen nerešeno 10:10. 

 

Još jedna prekrasna "poštanska" partija: 

 

Gornja partija pokazuje da se početkom prošloga veka u Italiji igrao kvalitetan šah, mada su majstori sa Apenina bili gotovo nepoznati van granica svoje zemlje. Razlog ovome treba tražiti u činjenici da su italijanski šahisti veoma retko nastupali na međunarodnim turnirima. Ali, da nisu za potcenjivanje uverio se i veliki Carl Schlechter, kada je posetio Milano:

 

 

Austrijanac Rudolf Spielmann (1883-1942) bio je majstor napada. U svojoj dugoj šahovskoj karijeri učestvovao je na više od 120 turnira i 50 mečeva i u njima igrao preko 1800 partija. Ogromne cifre za ono doba kada takmičenja nisu bila česta. Spielmann je ostvario i mnogo atraktivnih pobeda u minijaturama, među kojima i ovu protiv svog sunarodnika Kmocha:

 

 

Richard Reti rivalima preti

 

Britanski šahista Joseph Henry Blackburne jedan je od najprominentnijih majstora 19. veka. Proslavio se kao sjajan kombinatorik, a zbog njegove veštine u igranju crnim figurama, dobio je nadimak "Black Death" (Crna smrt). 

 

 

 

"Ako bih morao sebe da opišem, mogao bih se nazvati Mali Morphy" - rekao je američki majstor škotskog porekla George Henry Mackenzie (1837-1891). I zaista nije imao razloga da bude previše skroman, jer se u toku svoje plodne šahovske karijere dokazao na bezbrojnim turnirima i u mečevima. Postizao je zavidne rezultate u dvobojima sa velikim i malim korifejima igre na 64 polja, a posebno bio neugodan čuvenom Blackburneu, sa kojim je imao pozitivan bilans u međusobnim partijama i kojega je u meču porazio 2:1. Iz ovoga meča donosimo završnicu jedne partije koja predstavlja briljanciju za zlatnu riznicu Caisse:

 

 

Mackenzie je imao velikog dara za kombinacije:

 

 

Istorijski superturnir u Bugojnu 1984. dao je mnogo zanimljivih partija. Jedna od atraktivnijih bila je ona između zagrebačkog velemajstora Kovačevića i Jana Timmana, koji je u to vreme pripadao svetskoj eliti. Holanđanin je opravdao ulogu favorita i na efektan način pobedio: 

 

 

Siegbert Tarrasch bio je jedan od besmrtnih majstora. Proslavio se i kao učitelj i pedagog, a mnogi njegovi principi i danas su aktuelni. Evo jedne poučne partije iz vremena kada je "Praeceptor Germaniae" harao turnirskim arenama širom Evrope:

 

 

Emanuel Schiffers i Mihail Čigorin odigrali su jedan protiv drugog mali milion partija. U početku je dominirao stariji, ali vremenom je Čigorin nadmašio svog učitelja, štaviše dogurao i do meča za titulu svetskog prvaka. U sledećoj partiji Schiffers je odigrao jedan od najfenomenalnijih poteza ikad viđenih za šahovskom tablom:

 

 

Nastavljamo našu seriju "NAJLEPŠI POTEZI ZA ŠAHOVNICOM":

 

 

Mark Tajmanov je postigao samo jednu pobedu nad Karpovom, ali kakvu: 

 

Komentar za ovu majstoriju Euwea nije potreban:

 

Johannes Hermann Zukertort (1842-1888) igrao je protiv Wilhelma Steinitza meč za titulu svetskog prvaka 1886 godine u Americi. Mada je u meču poveo sa 4:1, zbog slabog zdravlja i upornosti protivnika nije izdržao i na kraju je morao priznati kapitulaciju. Bez obzira što je ostao bez šahovske krune, Zukertort se zlatnim slovima upisao u istoriju boginje Caisse. Njegove najbolje partije imaju nešto od blistave lepote kao malo čije. Čuven i neodoljiv primer je ova partija iz Londona 1883: 

 

 

Evo i čuvene partije u kojoj je Steinitz bio totalno nadigran:

 

Remek delo iz meča sa jakim majstorom iz Philadephije D. Martinezom koga je Zukertort dobio rezultatom 9:3 uz jedan remi: 

U vreme svoje najveće slave Zukertort se poigravao sa protivnicima:

Zukertort je bio poznat i po simultankama bez gledanja na šahovsku ploču. U tome mu nije bilo ravnog. 

Jedna od poslednjih velikih partija nezaboravnog majstora: 

 

Jens Enevoldsen (1907-1980) bio je danski internacionalni majstor. Bio je poštovalac Aarona Nimzovitcha, sa kojm se sprijateljio nakon jednog turnira u Copenhagenu 1933. gde je u velikom stilu dobio partiju protiv čuvenog velemajstora i teoretičara. Kao što je poznato, Nimzovitch je poslednje godine svog života proveo u Danskoj, gde je i preminuo 1935. Sudbina je htela da oba aktera ove antologijske partije danas počivaju na istom groblju u Copenhagenu. 

 

 

Johann Hermann Bauer (1861-1891) bio je austrijski majstor, koga ljubitelji šaha pamte uglavnom po partiji koju je izgubio od Laskera u Amsterdamu 1889. godine (prva u istoriji šaha žrtva oba lovca u rokadnom napadu). Danas su Bauerove partije zaboravljene, delimično i zbog toga što je imao izuzetno kratku šahovsku karijeru, jer je mlad umro od tuberkuloze. Evo jedne od njegovih lepih kreacija u duelu sa nepoznatim protivnikom:

 

Tuberkuloza je nažalost kosila mnoge talentovane šahiste. Od nje je mlad umro i Karl August Walbrodt (1871-1902), nemački majstor. Za vreme svoje kratke šahovske karijere stigao je da nastupi na mnogo mečeva i turnira, pa čak je putovao i na američki kontinent. Tamo je igrao (i izgubio) dvoboj sa Pillsburyjem, ali je savladao šampiona Kube Golmaya. 

Godine 1894. Walbrodt je igrao meč protiv Miesesa sa rezultatom 6,5 : 6.5. Evo jedne partije ovog duela:

 

Još jedan od tragično izgubljenih talenata bio je Poljak Georg Rotlewi (1889-1920). Mnogo je obećavao, ali je slabo zdravlje prekinulo njegovu šahovsku aktivnost. Godine 1911. na velikom turniru u Karlsbadu plasirao se ispred takvih majstora kao što su Marshall, Nimcovič, Vidmar, Aljehin, Tartakower i Spielmann. Donosimo jednu njegovu partiju sa spomenutog takmičenja: 

 

Među šahistima koji su veoma mladi napustili šahovsku i životnu scenu nalazi se i Jovan Martinolić iz Trsta, očigledno naše gore list. Evo kako je nadigrao čuvenog problemistu i majstora Bergera:

 

 

 

Rudolf Swiderski (1878-1909) bio je majstor iz Nemačke. Učestvovao je na seriji manjih turnira u periodu od 1900. do 1908. godine, na kojima je beležio dobre rezultate, ali se oprobao i na jačim takmičenjima. Nažalost, izvršio je samoubistvo nekoliko dana posle svog 31. rođendana. 

 

 

 

Oscar Gelbfuhs (1852-1877) bio je austrougarski majstor, problemista i urednik šahovskog časopisa. Igrao je na velikom međunarodnom turniru u Beču 1873. godine, ali bez posebnog uspeha. Veoma mlad preselio se u večnu kuću Caisse. 

 

 

Nažalost, podugačak je spisak majstora koji su prerano napustili šahovsku i životnu scenu. Jedan od mnogih je Sidney P. Johnston (1869-1905) iz Chicaga. Bio je dobar igrač, u šta se uverio i slavni Frank Marshall koji ga je na jedvite jade pobedio u meču. Najlepša partija meča pripala je majstoru iz "vetrovitog grada". 

 

Na sledećem primeru videćemo šta je to - "šahovsko slepilo": 

 

 

Ženski šah oduvek je bio malo zanemaren, ali ne treba zaboraviti da je dama - najjača figura ! Zato evo jedne majstorije u režiji Ljudmile Belavjenec, ženskog internacionalnog majstora iz Rusije:

 

Johann Nepomuk Berger (1845-1933) istakao se u mnogim oblastima šahovske igre. Bio je teoretičar, problemista, a i jak praktičan igrač. Prezime ovog Austrijanca iz Graca vezuje se takođe za sistem takmičenja što je po njemu dobio ime ("Bergerov sistem"), a kome je "kumovao" i engleski šahista William Sonneborn (1843-1906). Pogledajmo jednu zanimljivu minijaturu u režiji Bergera:

 

Ovako se završila partija koju je Berger odigrao protiv Ivana Kosa (1845-1907), slovenačkog problemiste iz Ljubljane: 

 

Kurt von Bardeleben (1861-1924) bio je nemački igrač i teoretičar. Njegova šahovska karijera trajala je 35 godina. Evo kako je srušio jednoga "pacera":

Bardeleben je nadigrao slavnog Mackenziea u strogo pozicionoj borbi: 

Gyula (Julius) Breyer (1894-1921), mađarski majstor, bio je originalni šahovski mislilac. Uz Retija, Tartakowera i Nimcoviča, spadao je u elitu takozvanih hipermodernista. Povodom njegove prerane smrti, Reti će napisati "Izgubili smo novoga Steinitza!"  

 

Još jedna antologijska partija Breyera:

 

Henry Hosmer (1837-1892) bio je jak američki majstor iz države ILLINOIS. Samo je dva puta učestvovao na značajnijim turnirima, 1871. i 1874. na Drugom i Trećem Američkom šahovskom kongresu (oba puta se plasirao na drugo mesto). 

 

Još jedan zaboravljeni majstor iz Amerike - Frederick Elder:  

 

Kraljev gambit je oduvek bio moćno oružje igrača koji gaje napadački stil. Danas se retko igra na važnim turnirima, ali nekada je bio veoma popularan. Istorija šaha beleži mnogo atraktivnih minijatura, među kojima i ovu, antologijsku: 

Još jedna "kraljevska" minijatura, ovog puta u režiji besmrtnog Laskera: 

Francis Healey (1828-1906) bio je engleski problemista. Komponovao je čuvenu "Bristolsku temu" kojoj ni vremenska distanca ne može oduzeti neizmernu lepotu što izvire iz zdrave šahovske logike:

Osim što se dokazao kao problemista, Healey je bio i jak praktičar. Evo kako je iznenadio poznatog majstora Harrwitza: 

 

Da li je ko čuo za Richarda Griffitha? Teško da ga se danas još neko seća. A ovaj šahista u svom jedinom učešću na šampionatu Velike Britanije, 1912, osvojio je prvo mesto! Kakav stil je negovao, prosudite sami: 

 

Louis Zollner (1854-1945) bio je konzul Kraljevine Danske u engleskom gradu Newcastlu. Mada se šahom bavio samo povremeno, amaterski, uspevao je da "skalpira" čak i poznate majstore. U svojoj 84. godini života, na jednoj simultanci srušio je i svetskog prvaka Aljehina! Pogledajmo jednu partiju iz šahovskog opusa danskoga konzula:

Veliki mađarski majstor Geza Maroczy nikada nije igrao meč za prvaka sveta, mada je to zaslužio. Njegova nevolja je u tome što je bio fatalist i precenjivao Emanuela Laskera, naime smatrao ga je nepobedivim. Verovatno zato i nije "jurio" sponzore koji bi mu omogućili da izađe na megdan nemačkom asu.

 

 

Jedna zabavna minijatura u kojoj se crni suočava sa trilemom (izbor između tri zla): 

 

Među najborbenije remije u istoriji šaha svakako spada sledeća partija u kojoj su akteri bili bečki velemajstor Weiss i Rus Čigorin: 

 

Još jedna dobra partija Weissa sa istog turnira:

Ukoliko želite kolekciju izabranih partija Vašeg omiljenog igrača, sa stručnim komentarima renomiranih majstora i šahovskih eksperata, pišite nam. "Net Magazin" nudi:

 

* Nove i polovne šahovske knjige mnogih autora, na raznim jezicima

 

* Šahovske skripte (fotokopirane i ukoričene šahovske knjige)

 

* Šahovske knjige u elektronskom obliku (PDF, DJVU..)

 

* Antologijske zbirke partija poznatih, ali i manje poznatih majstora

 

* Šahovske časopise - originale, fotokopirane i u elektronskom obliku 

 

* Antikvarne šahovske knjige i časopise 

 

* Knjige o turnirima, o mečevima, o igračima. Autobiografske knjige

 

* Fotografije šahista i šahovskih takmičenja

 

* Istoriju šaha i šahovske enciklopedije 

 

* Udžbenike šaha i stručnu literaturu (otvaranje, središnjica, završnica, kombinacije, zamke, minijature, šahovske strategija i taktika...)

 

AKO MI NEŠTO NEMAMO, TO VEROVATNO I NE POSTOJI !

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.