REPORTAŽA - BEČ
U Vijeni što lepotom pleni
Dugo mi nije bilo jasno zašto Beč zovemo – Beč!? Za ceo svet on je VIENNA, odnosno WIEN. Jedino ga Slovenci nazivaju Dunaj, po Dunavu na kome i leži. Tako bejah u dilemi, sve dok nisam otkrio da je naziv BEČ mađarski i da smo ga mi od naših severnih suseda preuzeli. Beč je na mađarskom Becs, verujte na reč!
Kako god ga zvali, ovaj grad je božanstven. I po svojoj arhitekturi i po svojoj kulturi, čak i po Bečlijama koji tako ljubazno tolerišu turiste, mada ovi prljaju i grafite žvrljaju. Armija posetilaca iz celog sveta naoružanih fotoaparatima hrli u prestonicu Austrije i nekadašnjeg Habsburškog carstva, ne znajući čemu pre da se dive – da li istorijskim znamenitostima ili kulinarskim radostima, da li raskošnoj istoriji ili vremešnoj tradiciji.
Beč je već samim svojim položajem predodređen da bude kosmopolitski grad. Leži na raskršću germanske, slovenske i ugarske kulture. U njemu su takođe prisutni i uticaji Italije, posebno u modi, jer od svih gradova nemačkog govornog područja u Beču imaju najviše stila. Miks različitih kultura, uz jedan tipično bečki, ležeran stil života i sveprisutni hedonizam čine ovaj grad unikatnim u svetu. Nikome u Beču ne može biti dosadno, niko ne može Beča da se zasiti. A da bi se lepo proveli, nije vam čak potrebno ni da imate puno para. Dovoljno je da se provozate tramvajem po čuvenom Ringu, ili da „kulirate“ u Folksgartenu slušajući žubor fontane. Sva čula uživaju u Vijeni što lepotom pleni.
Beč je grad muzike, jer živi u ritmu valcera. Beč je i grad nostalgije, ali pre svega vrednih i marljivih ljudi. Austrijanci planiraju i naređuju, gastarbajteri – privređuju. A među poslednjespomenutima nalazi se i 100.000 naših zemljaka. Njih ovde cene jer su se dokazali kao dobri i pouzdani radnici, a Austrijanci nisu tolerantni kad su u pitanju zabušanti !
Nabrajati sve zanimljivosti bio bi Sizifov posao. A Bečlijama kao da je i to što imaju malo! Svake godine iznikne po neka nova atrakcija, pa sada uz stare postoje i novi motivi na razglednicama i turistički vodiči moraju nanovo da se štampaju.
Na lepom plavom Dunavu ponosni su na svoje nasleđe, ali i gledaju u – budućnost.
M. Daković
(18.12.2018)