INDIREKTNO
Piše: Aleks Martin
Trinaest minuta
Ako niste znali koliko je vremena optimalno potrebno da “guslate” u postelji mekoj, tim angloamereričkih stručnjaka na putu je da vam otvori oči. Po njima, medicinarima iz SAD i Kanade, maksimalno vreme poželjno za obavljanje seksualnog iliti polnog čina jeste 13 (trinaest) minuta.
Koji minut manje od toga, vele eksperti, može, ali više nije preporučljivo, jer može da smara partnera i deluje kontraproduktivno!?
Trineast minuta? Kako li su došli do tog baksuznog broja... Da li su se, s obzirom da dolaze iz zemalja u kojima se muškarci ne mogu pohvaliti naročitom potencijom, rukovodili vlastitim iskustvima, ili su pitali žene? Ili možda, pošto hronično jure za lovom, zaključiše da nije svrsishodno trošiti vreme na tako trivijalnu stvar kao što je seks...
Ne sumnjamo da je većini muškaraca dovoljno 13 minuta da dožive orgazam, kao ni da je ženama isto toliko vremena dosta da procene da li mogu da svoju razornu seksualnu moć iskoriste kako bi izvršile uticaj na muškarca koji ih zanima, ali – je li u tome poenta ili smisao seksa? Da li nam je seks postao obično “naskakanje”, ili on treba da bude nešto više od banalne reprodukcije, vrhunski emotivno - fizičko – mentalni doživljaj, vođenje ljubavi?
U savremenom (čitaj: stresnom) načinu života, seks “na brzaka” postao je nešto potpuno uobičajeno. Pre nego što bilo šta počinjemo, uzimamo štopericu, “ušemljavamo se” u raspored dnevnih aktivnosti... Ali, ako ništa drugo, barem za stolom i u krevetu čovek ne sme da postane rob bizarnih navika i pravila potrošačke civilizacije.
Kada je u pitanju seks, njega je potrebno konzumirati kao i rakijicu. Dakle, polako ali žestoko, sa tendencijom opijanja i uspostavljanja neke vrste opojne zavisnosti. Što ga više imaš više ti se traži, baš kao i kod domaće šljivovice koja, ako je prava, udara u glavu kao mina.
Trinaest minuta? Možda je nekome to i dovoljno, ali sumnjam. Ako ćemo pošteno, kako užitak može ikom da dojadi? Osim ako to i nije užitak i hedonizam, već puka navika rutina, nešto nalik na otaljavanje posla, kao kad svakog jutra čistiš cipele imalinom.
Gde smo mi Srbi u toj (angloameričkoj) priči? Da li su i nas, kao pola Evrope, seksualno unazadili, obogaljili našu nadaleko čuvenu epsku potenciju, muškost, muževnost, da li su nas nepopravljivo zagadili bombama sa osiromašenim uranijumom, genetski modifikovanom hranom, ili su samo na putu da nas ukalupe u njihovih 13 minuta?
Koliko godina im je još potrebno da nas seksuju da bismo i mi seksovali u proseku koliko i oni?